Осим тога, на панелу „Последице одуговлачења евроинтеграција земаља Балкана“, одржаном у Београду, учесници су закључили да Европска унија нема алтернативу „у процесима демократизације друштва, успостављања владавине права и побољшања економије“.
Учесници панела из Србије, Северне Македоније, Албаније и Хрватске сагласни су да су последице одуговлачења евроинтеграција велике, „јер је то највећи разлог зашто људи напуштају те земље у потрази за бољим животом“.
Предавач на Факултету за медије и комуникације Зоран Ћирјаковић каже за Спутњик да је тврдња о разлозима зашто људи одлазе из земаља Западног Балкана, као и да ће престати да одлазе кад те земље уђу у ЕУ — потпуна лаж.
„Ако Србија уђе у ЕУ, тада ће људи одлазити још више, што нам показује историја бројних европских земаља, од оних које су ушле у ЕУ после пада Берлинског зида, до Хрватске“, додаје Ћирјаковић.
„Егзодус“ у једном смеру
Познато је да је повратна аутобуска карта од Варшаве до Лондона била практично за једну фунту скупља од карте у једном правцу, јер су се аутобуси у Пољску враћали потпуно празни, подсећа саговорник Спутњика.
„Ако бисмо данас отишли и у земље које су дуго у ЕУ, попут Португалије, огромни делови те земље, можда и више од пола територије, потпуно су без становништва. Та села, ти градићи од којих су неки јако лепи, оживе током лета кад се врате људи из Немачке, Аустрије, Холандије или где већ раде“, каже Ћирјаковић.
Додаје да ако неко чешће лети „лоу кост“ авио-компанијама из Берлина, видеће да огроман део особља не чине Немци, већ људи са северозапада Шпаније, из Галиције, или Португалије.
„Из земаља које су нама најближе, попут Румуније и Хрватске, имамо егзодус становништва који се по много чему убрзао и нагло интензивирао кад су те земље ушле у ЕУ“, наглашава Ћирјаковић.
Живо гробље
Ћирјаковић подсећа да је неколико пута рекао да је слика Србије у ЕУ — слика живог гробља, у коме ће се у неком тренутку успоставити еквилибријум, где ће са једне стране бити они који су пензионери или су на неки начин ситуирани, а са друге ће бити „гомила људи која живи од неких дознака“.
„Наравно, цела та прича о нашој ’брзини прилагођавања‘, а то говорим све и ако бисмо и ушли у ЕУ, игнорише чињеницу да су сви ти критеријуми политички, па самим тим и мерила њихове испуњености. То је један политички процес и политичка одлука. Све и да ми у Србији испунимо све што се данас од нас тражи, биће још нешто што треба да испунимо“, оцењује Ћирјаковић.
Према његовим речима, услов свих услова нашег уласка у ЕУ јесте признавање независности, све више се чини, целог Косова, у замену ни за шта, у замену за „голуба на грани“. Зато евентуално чланство не зависи ни од нас, ни од саме Уније, колико од неких специфичних држава-чланица, „тако да се може рећи да Србија никада не може ући у ЕУ и то не због себе“.
Имагинација политичких елита у Србији не постоји и оне нису у стању да мисле ван категорија попут чланства у ЕУ, „пута у Европу“, или евроатлантских интеграција, или „како год зову ту фикцију“, каже саговорник Спутњика и додаје да мисли „да ћемо се ми борити да уђемо у ЕУ и кад је више не буде“.
Чаробни штапић
Према Ћирјаковићу, гомила људи у Србији очекује да ће улазак у ЕУ „бити нека врста чаробног штапића“. Међутим, реално је „Србија и сада близу ЕУ, јер велики број људи одлази да ради на Малту или у неке друге државе-чланице“.
„И коначно, један од аргумената који се ту чује, јесте да не можемо ући у ЕУ ако Србија не постане правна и демократска држава. Суштина процеса придруживања ЕУ код нас јесте да се од Србије учини нешто што демократски није могуће, а то је да на овај или онај начин поништи или прекрши свој Устав. Све у вези са прикључивањем Србије ЕУ је недемократско и све више антидемократско“, сматра наш саговорник.
Ћирјаковић наглашава да ЕУ има демократски дефицит, да има једну количину бирократа који одлучују о свему, тако да је „увек смешно кад се у контексту ЕУ помене демократија“.
„Видите ове муке са ’брегзитом‘, кад у Британији не знају како да се ослободе воље народа, која је јасно изражена на том референдуму“, додаје он.
Ћирјаковић сматра да би евентуални улазак Србије у ЕУ донео користи једном броју људи, али додаје да је проблем европских закона које ми доносимо у томе да они не би били лоши ако бисмо једног дана ушли у Унију, али су ти закони, претежно економски, трагични ако се развијамо ван ЕУ, „јер се ни Унија није развијала са таквим законима“.
Политизована будалаштина
„А нереална очекивања људи у Србији од евентуалног уласка ЕУ последица су спина који долази од ’евроталибана‘ који су овде јако моћни“, каже Ћирјаковић.
Коментаришући регресију у демократизацији друштва у Хрватској по уласку у ЕУ, што је и споменуто на панелу, Ћирјаковић каже да ЕУ има веома мало механизама да утиче на своје чланице.
Архитектура ЕУ је заснована на једној фикцији да су земље-чланице практично земље које су стигле до краја историје, неког либералног раја, људских права, истиче саговорник Спутњика.
„Имамо гомилу примера, од балтичких земаља, Аустрије, Мађарске, где имамо озбиљне регресије. Фашисоидно-нацистичке тенденције постају легитимне и јаке у ЕУ, зато што је она заснована на тој фикцији и нема ни механизме којима може да се носи са онима који су примљени у клуб, а не држе се тих, наводних, светлих правила. Поента је само ући тамо, а све ово што се дешава у Хрватској, почевши од Вуковара, до саме динамике политичке сцене, указује нам да је цела та ствар о пријему, испуњеним условима, једна потпуно политизована, усуђујем се рећи — будалаштина“, закључио је Ћирјаковић.
