У зиму 2016. године две жене у Великој Британији обратиле су се лекарима због периодичног губитка вида. Пацијенткиње су живеле у различитим деловима земље, али су се њихови симптоми поклапали. У оба случаја вид се губио на једном оку у трајању од највише 15 минута, али то се догађало скоро свакодневно. Преглед очију, магнетна резонантна томографија главе и анализа крви нису дали никакве резултате. Према свим анализама, пацијенткиње су биле потпуно здраве.
Испоставило се да обе жене сваке вечери дуже време читају са смартфона, лежећи на боку, у мрачној просторији. Такође, једно око би утонуло у јастук, док би другим гледале у дисплеј.
Истраживачи са Универзитета у Лондону, који су се заинтересовали за те случајеве, претпоставили су да је узрок слепила асиметрична адаптација светлости. Другим речима, једно око се прилагођава оштром прелазу из мрачног у светло, а друго не.
Експерименти у којима су добровољци дуго гледали у паметне телефоне на само једно око, потврдили су претпоставке научника. Испоставило се да се осетљивост мрежњаче ока, које је било усмерено на екран, значајно смањивала, а било је потребно неколико минута да се врати у нормално стање. Истраживачи упозоравају да такво једнострано слепило није безопасно, као што се може чинити на први поглед и да је боље гледати са оба ока у екран.
Изумирање ћелија
Према мишљењу истраживача са Универзитета у Толеду (САД), на вид лоше утиче плава светлост која је карактеристична за екране паметних телефона и рачунара. Ако особа свакодневно дуже време проводи зурећи у паметни телефон, а посебно у тами, веома је могуће да оболи од старосне макуларне дегенерације. За то обољење је карактеристично то што милиони штапићастих и купастих ћелија изумиру у мрежњачи ока. Човек прво равне линије види као таласасте, затим приликом читања не види одређена слова, да би на крају пацијент изгубио могућност да види предмете.
Израслине на потиљку
Према истраживању аустралијских научника, паметни телефони подстичу раст одређених костију у лобањи. Реч је о коштаним израслинама на задњем делу главе, који се образују због веома честог нагињања главе напред.
Наиме, већина људи док користи телефон несвесно нагиње главу напред, ближе екрану. У том случају, тежина тела се преноси са кичме на мишиће задњег дела главе. Као резултат тога, у тетивама и лигаментима почиње да расте кост у облику рога. Обично не би требало да премаши величину од три милиметра.
Међутим, код скоро 41 одсто добровољаца у узрасту до 30 година (од укупно 1.200) величина рога је била од 10 до 31 милиметра, а такође су се чешће јављали код мушкараца.
Раније су такве израслине биле углавном карактеристичне за старије особе које се већи део живота баве тешким физичким радом. Израслине у облику рога код младих добровољаца нису им проузроковали никакве нелагоде, док су се много ређе јављале код старијих особа.
Додатна истраживања су показала да „рогови“ настају као резултат повећаног оптерећења мишића потиљка и врата, а не као резултат генетске болести или повреде.
Преморен мозак
Како је показало истраживање научника са Универзитета у Рутгерсу (САД), телефони лоше утичу на активност мозга.
Истраживачи су дали 20 задатака које је требало да реши 414 студената. То је требало да траје неколико сати, током чега је била дозвољена једна пауза, за време које су студенти могли да користе телефон, компјутер или бележнице. Такође су имали опцију да не користе паузу. На крају се испоставило да су најгоре одрадили посао добровољци који су се одмарали са паметним телефонима у рукама. У просеку им је било потребно 19 одсто више времена да реше задатке који су им остали након паузе. Поред тога, они су решили 20 одсто мање загонетки од осталих учесника у истраживању, док су на крају били најуморнији.
Научници сматрају да је рано говорити о зависности од паметних телефона (попут зависности од дроге или коцкања), али упозоравају да је сасвим могуће контролисати негативан утицај уређаја на организам, тако што ће се мудро користити.
