Кремљ је саопштио да очекује 47 афричка лидера на самиту у Сочију 23. и 24. октобра, првом те врсте, организованом у циљу јачања економских, трговинских, војних и других веза са тим континентом.
Путин је упозорио да у свету јача такмичење за Африку и указао је да низ западних земаља застрашују, притискају и уцењују владе суверених афричких земаља како би искоришћавали њихове ресурсе, а такође и да би повратили изгубљени утицај и доминантне позиције у бившим колонијама.
За руску страну, у условима погоршања односа са Западом и његовом политиком санкција, јачање веза са државама афричког континента има позитиван тренд. Афричке земље цене принцип којег се Русија придржава: „афрички проблеми-афричко решење“. На крају крајева, Русија није учествовала у најјачем политичком притиску који западне земље врше на тај континент.
С друге стране, Африка постаје све важнија за Русију. Црни континент економски расте, као и његов утицај у светској политици и економији.
„Африка је одлична платформа за тражење партнера, за тражење ресурса, укључујући места за инвестиције. Наравно, афричке земље нису стабилне, јер су наши западни партнери радили на тој нестабилности. Направили су раскол у Судану и многим другим земљама. Али, тамо вреди отићи. С друге стране, Русија је земља спремна на сарадњу, што је врло корисно за многе државе. Ми то видимо и у примеру Сирије, којој пружа помоћ без завртања руку и посебних политичких захтева“, каже за Спутњик руски политиколог и економиста Александар Дудчак.
Африка све важнија за Русију
Према подацима организатора форума, од 2001. године трговина између Русије и афричких земаља повећана је са пет милијарди на 20,4 милијарде долара. Руске компаније би сада могле да уђу на афричка тржишта са својим пољопривредним производима, свемирском технологијом, камионима, авионима и другим возилима, пољопривредном опремом, ђубривима, хемикалијама, електричним производима, лековима, телекомуникационим технологијама.
Директне руске инвестиције у Африци премашују 12 милијарди долара. Руске компаније су присутне на афричком континенту, пре свега „Гаспром“, „Лукоил“, „Алросу“ и друге. Има их више од 20. Нафтни деривати чине до 70 одсто руског извоза у Африку. Русија испоручује и минерална ђубрива, грађевинске материјале и пољопривредне производе. Међутим, експерти сматрају да је неопходно проширити извоз.
Руски инвеститори показују велико интересовање за Африку, а потрошачко тржиште се тамо шири — број становника у Африци се 1960. године учетворостручио и сада износи 1,2 милијарде.
У оквиру пословног програма форума „Русија-Африка“ стране ће такође разговарати о развоју сарадње у хуманитарној и социјалној сфери, а такође и о образовању. Тренутно се ради на проналажењу начина за повећање броја студената из афричких земаља на руским универзитетима.
Како истичу експерти, на форуму ће се обратити посебна пажња на политичка питања. Конкретно, током предстојећег сусрета Владимира Путина са лидерима Египта, Етиопије и Судана може се наћи решење проблема изградње бране у Етиопији, која је изазвала тензије у односима те три земље.
Уочи самита у Сочију, египатски министар спољних послова Самех Шукри је рекао да Русија, која се увек залаже за поштовање међународног права, може помоћи у решавању спора између Каира, Адиса Абебе и Картума око покретања бране Ан-Нахда у Етиопији. Према његовим речима, у овом случају се говори о судбини 245 милиона људи.
Питање руског посредовања у сукобу постало је још актуелније, јер је након државног удара у Судану та земља „испала из преговора“ о решавању спора, а Москва притом има добре односе са свим тим земљама.
Безбедност у фокусу
Аналитичари сматрају и да ће кључна тема билатералних сусрета Владимира Путина и његових колега на самиту „Русија-Африка“ бити безбедност на афричком континенту. Уочи самита, руски лидер је објавио спремност Москве да помогне Африци у борби против милитаната, а такође је понудио сарадњу у борби против тероризма, организованог криминала, трговине дрогом, прања новца, илегалне миграције…
Између Москве и афричких земаља активно се развија и сарадња у војној сфери, а Африканци показују велико интересовање за руско оружје, посебно након његовог успешног тестирања у подручјима регионалних сукоба. Русија је до сад склопила споразуме о војној сарадњи са више од 30 афричких земаља којима продаје оружје.
„Оно у чему Русија може помоћи, јесте решавање локалних оружаних сукоба. То видимо на примеру Централноафричке Републике. Мислим да се ситуација у тој земљи неће смирити, али се може сарађивати и са другим земљама. Гадафија и Либију су уништили, између осталог, и зато што су спроводили политику која је подржавала локалне земље и учинили ММФ непотребним за Африку. Дакле, на афричком континенту можемо да развијамо економску прагматичну сарадњу, као и да помогнемо у решавању локалних конфликата, а истовремено добијамо политичке савезнике који имају право гласа у УН и са којима ћемо сарађивати не само у хуманитарној, већ и у војној сфери. Тржиште није само продаја технологија и опреме за рударство, то је и продаја оружја итд“, рекао је Дудчак.
За развој односа са афричким земљама данас нису заинтересоване само западноевропске земље, САД и Кина, већ и Индија, Турска, земље Персијског залива, Јапан, Јужна Кореја, Израел и Бразил. Путин објашњава да то није случајност. Африка све више постаје континент могућности. Има огромне ресурсе, потенцијалну економску привлачност. Расту потребе за инфраструктуром, рапидно расте број становника чији се захтеви такође повећавају. Сходно томе, домаће тржиште и потрошња се шире.
Африка — континент могућности
„А тамо где се отварају значајне перспективе за инвестиције, за профит, постоји и конкуренција, нажалост, понекад изван граница пристојности“, рекао је Путин.
Руски експерти кажу да се жеља за јачањем веза са Русијом за многе Африканце темељи на искуству са Совјетским Савезом, на захвалности за његову улогу у деколонизацији континента и на његовој каснијој подршци у изградњи државности и националних економија, а такође и помоћи у развоју привреде, инфраструктуре, војно-техничке сарадње, хуманитарне помоћи, образовања итд. Управо су моћ и утицај СССР-а постигли 1960. године, упркос оштром противљењу најстаријих демократија Запада, да дође до усвајања УН Декларације о давању независности колонијалним земљама и народима, што је омогућило Африканцима да добију жељену слободу.
У постсовјетској ери, крајем 20. века, Русија је отписала афричким земљама дуг вредан 20 милијарди долара. То није био само чин великодушности, већ и прагматизма, јер многе афричке државе нису биле у стању да плаћају камате на те кредите.
Данас се на преостале дугове примењују друге схеме. На пример, у оквиру програма „Дуг у замену за развој“ спроводе се међувладини споразуми са Мадагаскаром, Мозамбиком и Танзанијом. На сличан начин биће подмирен и дуг Етиопије од 163,6 милиона долара, а нацрт одговарајућег споразума тренутно се усваја.
У сваком случају, предстојећи самит сигурно ће имати огроман значај и за афричке земље и за саму Русију у политичком и економском смислу.
