„Брисел је још једном данас потврдио да је ово економски, а не политички споразум. Ми као земља имамо Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ и имамо право на споразуме о слободној трговини са међународним организацијама и појединачним земљама до тренутка док не уђемо у ЕУ. У том тренутку ми морамо да раскидамо споразуме о слободној трговини са свим трећим земљама, односно са свим другим међународним организацијама“, рекла је Ана Брнабић српским новинарима поводом потписивања споразума.
За Београд ће реализација тог документа означити потпуно нову етапу присуства на евроазијском простору, излазак на тржиште од 183 милиона потрошача, чији је укупни БДП већи од 1,9 трилиона долара.
Споразум проширује листу српских производа који могу да се извозе на територију ЕАЕУ без царине. Њиме се повећавају квоте за извоз робе за коју важе ограничења и шири зона слободне трговине.
На седници Евроазијског међувладиног савета, који је одржан у Сколкову, Брнабићева је подсетила да ће према споразуму Србија у земље Уније моћи да извезе без царина 2.000 тона цигарета, око 90 хиљада литара вињака, 400 тона полутврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчијег сира и неограничене количине воћних ракија, али да остаје царина на извоз аутомобила из Србије.
„У време када свет, нажалост, све више тежи протекционизму, Србија остаје посвећена слободној трговини, сарадњи, развоју у нашем интересу, интересу наше земље, наше привреде, наших грађана и наше конкурентности. Из тога и проистиче овај данашњи споразум који смо потписали“ рекла је премијерка.
Брнабићева је такође нагласила и да споразум Србије са Евроазијском економском унијом апсолутно не прави нашој земљи проблем на њеном путу ка Европској унији.
Укупна робна размена Србије са пет земаља-чланица ЕАЕУ у прошлој години је износила 3,4 милијарде долара, а око 90 одсто укупне трговинске размене се реализује са Русијом.
У делегацији са председницом владе Аном Брнабић потписивању споразума са ЕАЕУ присуствовао је и потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
