„Полазећи од бројности армије, такав пакет поруџбина нема ниједна земља“, нагласио је Борисов.
Набавка моћног ПВО система и другог наоружања из Руске Федерације за потребе Оружаних снага Србије већ дуго је главна тема медија и стручне јавности, а у средишту пажње налази се ракетни ПВО систем „Панцир-С“, чија је куповина, како Спутњик сазнаје, већ договорена, а паре су обезбеђене.
Србија је од Русије већ купила четири нова јуришно-десантна хеликоптера Ми-35М и три транспортна хеликоптера Ми-17, а Москва је Београду поклонила шест авиона „МиГ 29“, 30 тенкова Т-72С и 30 борбених оклопних возила БРДМ-2. Део технике је већ допремљен у Србију, а чекају се испоруке хеликоптера М-35М и тенкова.
Званичне потврде о куповини „Панцира“ са српске стране још нема, мада је у интервјуу за Спутњик председник Србије Александар Вучић наговестио да је купљено „нешто озбиљно“, што ће драстично оснажити борбену готовост Србије и њену оперативну функционалност.
Реч је о систему које је руски председник Владимир Путин пре годину и по дана препоручио председнику Србије током војне параде на Црвеном тргу.
„Панцир“ су већ набавиле многе земље, попут Сирије, Алжира, Ирака, Јордана, Уједињених Арапских Емирата, Бразила и других, а руски медији наводе да цена једног система износи од 13 до 15 милиона долара. Међутим, Србија га набавља по најповољнијим могућим условима.
Уколико наоружа своје ПВО јединице „Панциром“, Србија ће бити једина држава у овом делу Европе која поседује тај тип руског наоружања.
„Панцир С1“, који укључује противавионске пројектиле и противавионске топове, створен је како би се пружила директна подршка трупама на терену, али и противавионским системима великог домета као што су С-300 и С-400.
Реч је о моћном систему за одбрану од авиона, хеликоптера, крстарећих ракета и беспилотних летелица. Руска армија је „Панцире“ распоредила у Сирији, где су се одлично показали у борбеним условима, одбијајући неколико масовних напада беспилотних летелица на руску базу Хмејмим.
Руски војни експерт Алексеј Леонков напомиње да је реч о систему кратког домета, који може да гађа циљеве до 15 километара у висину, као и да дејствује у радијусу од 20 километара. Наоружан је ракетама и има два топа калибра 30 милиметара.
Леонков сматра да би поред „Панцира“ Србија требало да размотри и набавку система „Бук“ и „Тор“.
„Јасно је да ’Панцир‘ омогућава обарање различитих циљева, а недавно је дорађен с циљем да се побољшају могућности система да открива све циљеве. ’Панцири‘ су систем за заштиту објеката и ако Срби желе да рашире своје могућности у оквиру система, ми имамо широк дијапазон наоружања. Постоји систем ’Тор‘, који поред тога што може да се инсталира на различите видове шасија, има могућност и да се постави на било којем месту: крову зграде или у луци, а можете га сакрити чак и у контејнеру. На тај начин зона противваздушне одбране постаје непредвидљива за потенцијалног противника. ’Тор‘ има одличне карактеристике — он може истовремено да гађа четири циља, да буде део марша и да се креће брзином од 45 километара на сат. Такав комплекс је по свим својим карактеристикама јединствен. Узгред речено, ’Тор‘ је дао велики допринос у одбијању напада дронова који се десио на бази Хмејмим, у Сирији. Другим речима, он може да обори практично сваки тип дрона“, каже Леонков.
Експерт истиче да је изградња ешалонског система противваздушне одбране боља варијанта него куповина одвојених система, с обзиром да сваки руски систем има своје предности.
„По питању заштите појединачних објеката, ако говоримо о територији Србије, такви системи могу делимично да пруже одбрану, али не могу у потпуности да отклоне претњу, зато што се средства ваздушне одбране стално усавршавају, појављују се нова… Другим речима, одвраћање је могуће интегрисањем различитих система. Појединачан систем ће то тешко постићи. Сви се сећају напада који је извео Израел на сиријски систем ’Панцир’. Они су искористили тренутак да га погоде док је био у незаштићеном стању, пре пуњења. Њих нико није штитио. Да је био ешалонски систем, што подразумева да систем који пуне покривају други системи, резултат би био другачији. Дакле, ове слабости могуће је решити само интеграцијом, када један систем покрива други. Узгред, ’Панцири‘ заједно са С-400 се налазе се у симбиози, јер ’Панцир‘ штити С-400‘“, објашњава Леонков.
Српски војни експерти наводе да „Панцир-С“ у потпуности одговара нашим потребама, а компатибилан је са осталим средствима ПВО којима располаже Војска Србије, те да би пет ракетних дивизиона био минимум за ефикасну одбрану.
