Хрватска „отровна пилула“ за српског бизнисмена

Само две недеље од када је променом Статута Скупштина „Краша“ овластила Управу и Надзорни одбор да у наредних пет година могу самостално, без сазивања Скупштине акционара, да донесу одлуку о докапитализацији, али и да искључе право првенства одређеног акционара при упису акција, Управа је повукла очекивани потез.

За разумевање разлога који су изнудили такву промену Статута није био потребан преводилац. Сами хрватски медији су објаснили да актуелна Управа и Надзорни одбор „Краша“ сада могу да одлуче да у докапитализацији те фирме право првенства неће имати кипарска компанија „Капа стар лимитед“, која је куповином акција већ дошла до 23 одсто власништва над диком и поносом хрватске кондиторске индустрије. Она се тада опасно примакла власништву од 25 одсто, што јој омогућава да пошаље обавезујућу понуду за откуп остатка акција за преузимање „Краша“.

Одлуком Управе о докапитализацији „Краша“ акције кипарске фирме могле би да падну на мање од 20 одсто. Таква одредба у тржишном жаргону се назива „отровном пилулом“, јер је циљ менаџмента да се она учини толико неукусном да потенцијални купац неће желети да је „прогута“, пише „Јутарњи лист“.

Црне слутње Шарановића

Фирма „Капа стар лимитед“ јесте кипарска, али је њен власник Србин и ту, очигледно, свака прича почиње и завршава се. Реагујући на такав потез, власник кипарске компаније Небојша Шарановић је рекао да му је нејасан такав потез и изразио очекивања да ће његова фирма имати једнак третман као и сви други акционари „Краша“.

„Верујемо да се ова одредба, односно овлашћење дато Управи, неће злоупотребити тиме што би било који акционар био искључен из права првенства или што би нове деонице биле издате по непримерено ниској цени. Такав евентуални поступак био би у директној супротности с начелом једнакости акционара као једним од темељних принципа акционарства“, оценио је тада Шарановић добро слутећи на чију воденицу иде вода.

Само две недеље касније, односно пре два дана, Хрватска агенција за надзор финансијских услуга донела је решење којим се „Месној индустрији браћа (МИБ) Пивац“ из Вргорца, која поседује највише акција „Краша“, близу 31 одсто, одобрава објављивање понуде за преузимање „Краша“ и то по цени од 430 куна за акцију. О каквој цени је реч најбоље говори податак да је Шарановић за њу плаћао 1050 куна и то је последња цена којом се трговало акцијама „Краша“.

Наравно да је индустрија „Пивац“ са државним ветром у леђима на Загребачкој берзи истог дана објавила понуду за преузимање „Краша“ по цени од 430 куна за акцију.

Административне препреке

За економисту Божа Драшковића нема дилеме да је у овом случају реч о стварању административних препрека које би спречиле откуп акција заинтересованог инвеститора.

Колико год мислили да је у тржишној привреди управо тржиште регулатор односа, тржишта су, како напомиње, само релативно и слободна и отворена. Увек постоје околности у којима државе и државне институције интервенишу, односно политика интервенише да спречи или подстакне некога да дође у посед хартија од вредности, односно власничких права над одређеним компанијама. Примера не мањка.

На питање колико је валидно то што је цена акције од 430 куна одређена тако што су за параметре узете цене акција од пре годину дана, заједно са просечном ценом у претходна три месеца на Загребачкој берзи, саговорник Спутњика одговара да није необично да регулаторна тела приликом давања сагласности за јавну понуду иду на историјске податке о вредности акција. Он, међутим, каже да се то ради како би се спречиле шпекулације на тржишту и веће берзанске нестабилности.

„Ако је већ на тржишту постојао инвеститор који је био спреман да од других акционара купи акције по далеко већој цени него што је та индикована, историјска, онда је врло чудно зашто је регулаторно тело у Хрватској вратило цене назад. Кључ одговора јесте да ли је та индикована цена само почетна која може и да расте, или је ово фиксна цена за понуду која ће онемогућити другог учесника, или друге учеснике да откупе акције“, објашњава професор на Београдској банкарској академији.

Он додаје да је сада питање како ће на све то реаговати мали акционари, власници 80.000 појединачних акција, које чине пет одсто укупних „Крашових“ акција. Њихов природни интерес је да продајући акције зараде што више, на пример 1050 куна, а не 430. Управо 1050 куна по акцији јуче је била понуда неименованог понуђача објављена на Загребачкој берзи.

Средства за ту трансакцију су већ депонована и сви акционари могли су да продају акције, без било каквог удруживања.

„Нико није спреман да нешто прода по нижој цени ако може по вишој. Зато се поставља питање да ли постоји неки договор у сенци, па ће заправо званично цена бити 430 куна по акцији, а разлика ће бити на други начин, из сенке, измирена акционарима. Онда то руши слободно тржиште и дефакто значи спречавање нежељеног акционара да уђе на тржиште и постане доминантан власник одређене компаније“ , истиче Драшковић.

Према његовом мишљењу, брзо ће се показати шта је по среди. Кад постоји више мањинских акционара информација увек однекуд процури, па и она да је неко званично добио једну суму, а незванично знатно већу.

Срби и Руси непожељни

Највероватније се, како наводи Драшковић, у оваквим случајевима ради о скривеној руци политике која треба да спречи да неку компанију преузме непожељан инвеститор.

На питање постоји ли механизам који би овакве ствари онемогућио, наш саговорник одговара да су то регулаторна тела државе Хрватске, а потом и нека у ЕУ.

Писати жалбу регулаторним телима Хрватске у оваквој ситуацији изгледа потпуно беспредметно, пошто је у суштини дискриминаторску одлуку управо донело једно од њих — Државна агенција за надзор финансијских услуга. Одлука је, другим речима, донета уз одобрење хрватске државе.

Драшковић каже да је апсолутно тако и указује на још један свеж случај мешања државе.

„Сећате се покушаја чак и Владе Хрватске у случају ’Агрокор‘ да се највећи повериоци, банке из Русије, искључе из приоритета у наплати својих потраживања, односно из реализације својих права. А онда су се морали покренути други поступци и највероватније се припретило контрамерама. Свака држава мора да штити своје инвеститоре.“

Моћне државе то раде, јер стварност је далеко суровија од економске дипломатије у рукавицама, констатује саговорник Спутњика.

Да у случају „Краша“ све ипак неће ићи тако лако како је хрватска страна наумила најавио је сам Шарановић. Прво је дипломатски, у рукавицама, изразио уверење да ће чланови управе „Краша“ професионално обављати своју функцију, не дискриминишући ниједног акционара, а потом и додао да би у супротном то за собом повукло њихову материјалну и кривичну одговорност.

Наравно, у споровима у Хрватској, али и у иностранству.