Мигранти у Француској су, очигледно, имали више среће, јер је празна хладњача без робе била сумњива полицији, која их је нашла у дуплом дну. Промрзли мигранти су прво одведени у болницу, после чега су притворени.
Шта се то дешава да су сличне вести из срца цивилизоване Европе све чешће и који су то вредносни критеријуми „померени“ да је смрт људи постала „нормална“ колатерална штета приче о миграцијама.
Шверц људи
Предавач на Факултету за медије и комуникације Зоран Ћирјаковић, добар познавалац прилика у земљама Азије и подсахарске Африке, одакле углавном мигранти стижу, напомиње да је неопходно разлучити да се у овим случајевима не ради о трговини људима него о шверцу људи.
„Ти људи су себе добровољно изложили ризицима. Они су се, наравно, надали да ти ризици неће бити овако велики. Кључ за разумевање ове трагедије која се десила у Великој Британији је поново растући број миграната. То је, између осталог, последица чињенице да су се западне земље затвориле и да све снажније и јаче спречавају легалне путеве миграција“, каже Ћирјаковић за Спутњик.
Он подсећа да је све теже добити визе, да су за то прописани неки немогући услови, али и да је то постало веома скупо, осим ако немате нека занимања и знања која су на западу потребна.
„Шансе да легално дођете у један део света који је био колонијалан су мале. А без колонијализма не можемо разумети богатство Запада. Пошто тамо не можете да стигнете легалним путем, људи се излажу тим невероватним ризицима“, каже Ћирјаковић.
Неки су спасени ужаса
Он је подсетио на интервју једног младог Еритрејца Би-Би-Сију у коме је он захвалио шверцерима помоћу којих је стигао до Велике Британије.
„Наравно да се они баве активношћу која је криминална, али из угла оних људи који не заврше у хладњачи, или који нису преварени, а таквих је много више, они су се у неком смислу, како је то тај млади Еритрејац истакао, спасили ужаса у многим деловима света где су локалне диктатуре неодвојиве од западних интереса и њиховог мешања. Ако не данас, било је у периоду колонијализма. Не треба заборавити како су исцртане границе земаља у Африци“, напомиње добар познавалац прилика у земљама из којих углавном мигранти стижу на запад.
„Хумана“ Аустралија
Глобалне неједнакости су велике, а неједнакости у многим државама су огромне, каже Ћирјаковић. Беда је присутна и даље, чак и у земљама какве су Вијетнам и Бангладеш, које бележе највећи раст зарада у току једне године. Али старт је, како је приметио, био са јако ниског нивоа плата и упркос њиховом пристојном статистичком просеку, гомила људи и даље не осећа корист од рада.
„Те огромне неједнакости које производи неолиберални капитализам — а чињеница да ту има добитника, да има средње класе, да добитници нису само онај један одсто светске популације који је по оном што поседује на врху — не сме учинити да занемаримо број људи који не добијају ништа или добијају премало, којима Запад, који је направио тврђаву не само од Европе већ и од Америке, не дозвољава да иду било каквим легалним путевима миграција. Ово није трговина људима, али не може да се правда ни на један начин. Шверц људи је последица политике западних земаља“, оценио је Ћирјаковић.
Случај Аустралије која је, како каже, најстрашнија у односу према мигрантима показује колико држава може да буде много нехуманија од свега што могу да ураде шверцери.
