Апеловање на Русију да врати контролу над Кримом некој другој земљи је потпуно апсурдно, рекао је руски аналитичар, коментаришући саопштење које је објавила Комисија Украјина-НАТО након састанка у Кијеву.
У том саопштењу се захтева да се оконча рат у Донбасу, као и да се та територија и полуострво Крим врате под контролу Украјине.
„Како је пре неколико година рекао председник Русије Владимир Путин, питање Крима је ’потпуно затворено‘. Ако НАТО и Кијев виде свет у неком другом светлу, у светлу својих геополитичких илузија, то је њихова ствар. Реалност је потпуно другачија — заснована је на вољи становника Крима, која је изражена на референдуму“, нагласио је Батурин.
У саопштењу Комисије Украјина-НАТО снажно се осуђује „илегална и нелегитимна руска анексија Крима“, као и „континуирано и обимно јачање руске војне моћи на Криму“, што је, према закључцима које је Комисија донела, „део крупнијег модела руске агресије у региону“.
Крим — највећа рана Запада
Према мишљењу Батурина, НАТО сматра Крим једном од највећих рана Запада у историји.
„Управо због тога се чини све како би се сачувала политика санкција, одређено идеолошко јединство Запада у наставку антируског става у политици, економији, војној сфери. То се не може објаснити никаквим разуменим аргументима и међународним правилима“, констатовао је аналитичар.
Састанак Комисије НАТО-Украјина
У Кијеву је одржан састанак чланова Комисије НАТО-Украјина, коме је присуствовао и председник Украјине Владимир Зеленски, као и чланови Владе Украјине. На састанку је дискутовано о безбедносној ситуацији у Украјини и око ње, као и о напретку у партнерству Украјина-НАТО.
Како је саопштено, састанак је одржан на маргинама посете делегације Северноатлантског савета Украјини. „Државе-чланице НАТО дубоко су забринуте због кршења људских права и рускоg злоупотребљавањa власти на Криму против свих грађана Украјине, укључујући кримске Татаре и друге чланове локалних заједница. Позивамо Русију да омогући приступ Криму међународним организацијама за посматрање. Реакција НАТО/a на незаконите акције Русије у Украјини у складу је са општим међународним мерама, укључујући увођење санкција. Немогуће је пословати без очигледних конструктивних промена у поступцима Русије, који ће показати поштовање међународног права и међународних обавеза“, прецизирано је у документу.
Крим се поново ујединио с Русијом у марту 2014. године, након референдума који је одржан после државног удара у Украјини. За припајање Русији гласало је 96,77 одсто становништа Крима и 95,6 одсто грађана Севастопоља.
Из Москве су више пута изјављивали да је одлука донесена демократским путем, у складу са међународним правом и Повељом УН.