Иако су протести у Ираку и Либану по карактеру различити (у Ираку је убијено око 250 људи од 1. октобра, када су протести почели, док су у Либану ненасилни), они имају и сличности.
Пре свега, заједнички је одијум грађана према Ирану и Саудијској Арабији. У шиитском светом граду Карбали у Ираку демонстранти су напали ирански конзулат и покушали да са њега скину иранску и поставе ирачку заставу, пре него што су снаге безбедности убиле троје људи.
Западни медији пишу како су у граду виђени људи који пале постере са ликом иранског врховног верског вође ајатолаха Алија Хамнеија, уз напомену да је такав призор пре неколико месеци био незамислив.
Мученици уместо ајатолаха
У Наџафу, другом светом граду, демонстранти су променили име Булевара ајатолаха Хомеинија у Булевар мученика Октобарске револуције.
У Либану, где проирански Хезболах учествује у владајућој коалицији, демонстранти су узвикивали пароле против иранског и саудијског мешања у унутрашње ствари земље. Хезболах има важну улогу у коалицији окупљеној око премијера Саада Харирија, који је, подсетимо, преживео својеврсно киднаповање у Саудијској Арабији.
Утицај спољних сила
„Иако се демонстрације одржавају у различитим контекстима, могуће је повући паралеле између онога што се догађа у Ираку и Либану“, сматра новинар и дипломата Драган Бисенић.
У обе земље, према његовим речима, протести су изазвани лошим управљањем, корупцијом и немогућношћу грађана да утичу на власт.
„Оно што је заједничко и Либану и Ираку јесте да систем у њима функционише са великим утицајем спољних сила, односно једне спољне регионалне силе, а то је Иран. Шиитски грађани у Ираку су већински и доминантни, док у Либану Хезболах, као директна филијала шиитских и иранских милиција, учествује у власти, иако је од великог броја држава проглашен за терористичку организацију. То даје специфичне карактеристике и једном и другом систему“, објашњава Бисенић.
Фактор нафте
„Функционисање власти и у једној и у другој земљи у великој мери зависи од Ирана“, додаје он и напомиње да је могло да се очекује да ће до реакције на иранско мешање у региону доћи, нарочито након напада на нафтна постројења у Саудијској Арабији.
„У овом случају може се претпоставити да, иако је Саудијска Арабија реаговала врло смирено на догађаје који су угрозили производњу нафте у тој земљи, могло је да се очекује да ће и сама Саудијска Арабија да се, да тако кажемо, обрадује незадовољству и немирима у две најважније земље које одржавају какав-такав политички систем и какво-такво јединство, али под снажним иранским утицајем“, каже Бисенић.
Ново заоштравање
„Догађаји из Ирака и Либана доносе нову врсту заоштравања на Блиском истоку и нов начин посредних конфронтација шиитских и сунитских снага, односно, проиранских и просаудијских елемената“, сматра наш саговорник.
„И у једном и у другом случају јасно је да су обе земље под великим иранским утицајем и да је управо тај утицај нешто што се настоји ограничити и спречити у новим условима, које захтевају САД и председник Трамп, да се Иран понаша као држава, а не као национални и верски ентитет, који ће свој утицај да остварује на империјалан начин, од Авганистана до Средоземног мора. На неки начин, демонстрације треба да скрешу крила утицају Техерана ван државних граница Ирана“, сматра Бисенић.
