Поједине државе Европске уније, на челу са Француском, све озбиљније разматрају могућност да свака од држава нашег региона која жели да уђе у ЕУ буде враћена један или више корака уназад у том процесу, уколико ЕУ не буде задовољна оним што су постигле. У истом предлогу Иницијативе за стабилност Европе (ЕСИ) наводи се и да би „норвешки модел“ био идеалан за Западни Балкан, али и да би државе које су већ део ЕУ, а са овог су подручја, могле бити и санкционисане ако прекрше нова правила.
По том плану, нашем региону давале би се веће економске привилегије ако би се истински напредовало у реформама, али без формалног чланства.
Шарена лажа
Шта значи „норвешки модел“? Шта би нове промене у ЕУ значиле за Србију и за њен европски пут и уопште за земље Балкана које су већ у приступном процесу?
Сузана Грубјешић из Центра за Спољну политику за Спутњик објашњава да што се тиче „норвешког модела“, требало би се вратити у школу и прелистати уџбенике, јер државе не могу директно да уђу у европску економску област попут Норвешке, а да пре тога не постану чланице ЕФТА (Европског удружења слободне трговине), односно да не потпишу споразум о слободној трговини.
„У ЕФТА су Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн и пријема у ову организацију није било још од 1991. године. Притом, нема јасног процеса приступања овој организацији, али може да се постави питање зашто би ове четири државе биле заинтересоване за споразум о слободној трговини са Србијом или Црном Гором. Али, када нека држава и уђе у ову организацију, она не постаје аутоматски и чланица европског економског простора, јер о томе потом одлучују све чланице ЕУ. Тако да не видим да овакав приступ може да постане замена за проширење ЕУ“, објашњава наша саговорница.
Затварање врата ЕУ
По њеним речима, овакав модел би само значио да је процес проширења ЕУ постао сврха самој себи, јер нема гаранције да ће државе које су у преговорима постати и чланице ЕУ.
„Треба подржати све промене које иду у правцу убрзања процеса проширења, а не оне које иду у супротном смеру. Политика проширења уз заједничко тржиште је најуспешнија политика ЕУ. Проблем је што је тај процес одвојен од Европске комисије која је главна у давању оцена и препорука и за паљење зеленог светла некој држави. Сада су тај процес од ЕК отеле државе-чланице ЕУ и оне су те које се највише питају о томе да ли је нека држава имала напредак или не.“
Грубјешићева напомиње да не можемо у потпуности знати о чему је реч у тим новим европским реформама, јер нисмо добили конкретне предлоге. Међутим, она напомиње да би требало дати свим државама јасну перспективу, јер све дуго подсећа на модел „више од партнерства, а мање од чланства“, што значи да се ЕУ неће више ширити.
По „норвешком моделу“ о коме се прича, Европска унија би могла за земље Западног Балкана увести и праксу обарања поглавља уз захтев да се она допуне, што би могло да траје у недоглед.
Нова расправа на пролеће
Мај наредне године могао би бити најреалнији момент за објаву нове стратегије за Западни Балкан и реформу унутра ЕУ уопште, јер је тада планирана нова расправа о Балкану на Европском већу, телу које окупља шефове држава или влада чланица ЕУ. Према до сада објављеним информацијама у медијима из региона, ЕУ је свесна да се процес проширења мора задржати, али и освежити. Који је начин да се то и деси, знаће се у наредним месецима. За сада је у игри већ поменути такозвани „норвешки модел“. По том плану, нашем региону би се давале веће економске привилегије како се буде истински напредовало у реформама.
