То није било само изненађење за све, већ и својеврсна прекретница у Другом светском рату.
Линија фронта се тада налазила свега седамдесетак километара од руске престонице. Сврха војне параде била је подићи морал војске, али и читавог народа. Требало је показати да не постоје околности које би сломиле руски дух и да се Москва неће предати.
Виктор Миркискин, историчар и професор на Војној академији у Москви, сматра да је ова војна парада јединствена у читавој историји Совјетског Савеза.
„На фронту је била тешка ситуација. Немачке трупе су се приближавале Москви, мислећи да је ово последњи ударац. А Совјетски Савез, укључујући врховног команданта Стаљина, заједно са Народним комесаријатом одбране, учинио је све да пружи отпор. У сваком конфликту, у сваком рату, морални фактор има огроман значај“, рекао је Миркискин.
Управо из тог разлога су одржане три војне параде — у Москви, Вороњежу и Кујбишеву. И док се Стаљин налазио у Москви, по његовом наређењу, у Вороњеж је био отправљен тада не тако познат Никита Хрушчов, а у Кујбишев (данашња Самара), град где су привремено биле пресељене све државне институције, Михаил Калињин, тадашњи председник председништва Врховног савета СССР-а.
Крај октобра — почетак новембра је био један од најтежих периода у рату. Док је руска војска водила тешке борбе са Немцима, у Москви је почела евакуација предузећа, државних установа, минирани су мостови и фабрике јер је непријатељ био пред вратима.
Стаљин је неколико дана уочи параде издао наређење најближим сарадницима да у највећој тајности започну припреме за одржавање параде. Командири су са плановима о одржавању параде били упознати тек вече пре, а представници радника, тек неколико сати пре почетка. Мере безбедности су биле велике.
Постојала је велика опасност да ће немачка авијација покушати да бомбардује Москву. Неопходно је било да се све коцкице сложе — да не дође до заоштравања ситуације на фронту, да буду погодне временске прилике и да се заштити небо изнад Москве. У ту сврху са фронта је повучено око 550 борбених авиона. Осим тога совјетска авијација је већ неколико дана раније почела да бомбардује аеродроме противника.
У десет до осам, тог хладног новембарског јутра, Стаљин се, заједно са члановима владе, појавио испред Лењиновог маузолеја. На командном пункту се налазио генерал армије, велики Георгиј Жуков. Почео је свечани војни марш, састављен претежно од војника, кадета и кавалерија, повучених са фронта. Поворка је била праћена оркестром Московског војног штаба који је изводио марш „Опроштај Словенке“, инспирисан догађајима из Првог балканског рата. Оркестар је предводио, диригент и аутор овог марша, Василиј Агапкин.
Иако су радио-станице у земљи већ данима биле у прекиду, тачно у осам сати, Централна московска радио-станица је почела са преносом параде.
У свом говору пред окупљеном масом, Стаљин је рекао:
„Другови, војници Црвене армије, Црвене флоте, команданти, политички радници, партизани и партизанке. Цео свет гледа на нас као силу која је способна да уништи грабежљиве хорде немачких освајача. Поробљени народи Европе, који су пали под јарам немачких окупатора, гледају на нас као на своје ослободиоце. Наша мисија је велико ослобођење. Будите достојни ове мисије. Рат који водите је ослободилачки рат, праведан рат. Нека вас води дух наших великих предака — Александра Невског, Димитрија Донског, Александра Суворова и Михаила Кутузова! Нека вас обасја барјак великог Лењина“.
Према сведочењу историчара, Хитлер је побеснео када је укључио радио и чуо да се у Москви одржава војна парада. Он је одмах тражио да га повежу са командиром ескадриле, који је био најближи Москви. Хитлер им је дао сат времена да исправе „грешку“ и по сваку цену бомбардују параду. Међутим, ниједан авион није стигао до Москве — на периферији града је оборено преко 30 немачка авиона.
Миркискин додаје да је Хитлер сменио више од 60 генерала, укључујући и главног команданта копнених снага, након што је Совјетска армија одбила напад и приморала немачке трупе на повлачење.
„Читава пропаганда фашистичке Немачке се заснивала на идеји да је Црвена армија већ поражена, да је битка за Москву последња и да ће након тога војници Вермахта марширати Црвеним тргом. Преварили су се“, рекао је Миркискин.
Одржавање војне параде био је велики ризик, али га је вредело преузети. Сви војници су директно са параде отишли на фронт. Западни савезници су били изненађени и у неку руку охрабрени када су чули да Москва не намерава да одустане. Иако је сама парада трајала свега 25 минута, она је остварила свој првобитни циљ — уверила је народ да борбени дух Црвене армије није сломљен.
Свечани марш на Црвеном тргу у част сећања на параду из 1941. године одржан је и ове године у Москви.
