На профил ове групе тинејџери каче фотографије њима непознатих вршњака и вршњакиња, док они који их познају у коментарима остављају њихове профиле на Инстаграму, али понекад и права имена и адресе становања.
Све је, заправо, замишљено како би младићима и девојкама били олакшани љубавни јади. Уместо да лутају улицама или се распитују код пријатеља о особи коју симпатишу, довољно је да у групи „_spotted_beograd“, „spotted_aranđelovac“, „spotted_pančevo“ (у зависности где је фотографија снимљена) окаче њену кришом снимљену фотографију.
Родитељи се, судећи према ономе што је једна мајка из Шапца написала на свом профилу на Фејсбуку о најновијем тренду међу тинејџерима, оваква опција сазнавања имена симпатисане особе — уопште не допада:
„Мало је рећи да сам згрожена да се на овом профилу на Инстаграму под називом ’spotted_sabac‘ нуде информације о томе где се налазе ваша деца, ко су, постављају фотографије из школа, школских дворишта, улица и да даље не набрајам, уверите се сами. Огласи само пљуште, па да нам свима честитам нову еру данашњих електронских махинација. Можда је на некој фотографији и ваше дете, јер сам ја неколицину препознала“.
„Највећи број случајева на групама ’Spotted‘ на Инстаграму је дечје безазлен“, коментарише овај феномен Игор Јурић, оснивач фондације „Тијана Јурић“. Његова фондација чланица је, како каже, десетак група „Spotted“ и прати начин комуницирања на њима.
„Оно што може да буде опасно је објављивање личних података фотографисаних“, упозорава он.
„То јесте проблем. Са једне стране, проблем за човека, момка или дете, који не жели да у том моменту буде изложен јавности, а поготово не жели да даје своје личне податке и адресу. Са друге стране, може да буде проблем за особу која је то окачила и објавила, зато што је то, по Закону о заштити личних података, кривично дело и, уколико уследи тужба, казна може да буде од новчане до једне године затвора. Тако да је то опасно и за онога ко је жртва, али и за онога ко из незнања објави такве податке“, каже Јурић.
Пратећи мреже и групе, Јурић наглашава да се подаци на групи „Spotted“ најчешће објављују из незнања.
„Други део опасности је врло битан, где неко може бити мета, да ли су то у питању сексуални предатори или људи који желе нешто да вам отуђе. Мислим да је поента на нама, на друштву и родитељима, да разговарамо са својом децом и да укажемо на те опасности“, закључује он.
На једну другу врсту опасности, која је у вези са општом климом у српском друштву, указује стручњак за дигитализацију Здравко Јанковић. Сајбер-булинг — насиље путем дигиталних технологија, злоупотребом група каква је „Spotted“, могао би да поприми сасвим нови облик.
Ако у медијима можемо да прочитамо лажи о појединим особама, треба ли да се чудимо ако и на групи „Spotted“ нешто слично пишу и деца о деци?
„И од највиших органа власти имамо говор који, када се спусти на најшири могући ниво, на ниво деце, доводи до агресије која се остварује кроз оно што је њима доступно, а њима је доступан Инстаграм. Они на тај начин могу да лоцирају појединце који су предмет булинга, односно провокације, и да се надају да ће, кроз анонимност сами проћи некажњено, када већ некажњено пролазе доминантни медији који раде потпуно исту ствар са неким другим људима“, наглашава Јанковић.
