Прилаз покретним степеницама у седишту Уједињених нација (УН) у Њујорку ограђен је жутом траком. На њој пише: Нису у функцији.
Призор можда, на први поглед, и не изгледа толико битно и важно, али сигурно симболизује сву озбиљност финансијске кризе са којом се ова организација суочава због тога што на десетине земаља касне са годишњом уплатом, пише „Индекс“.
Према речима генералног секретара Антонија Гутереша, ово је само једна од мера штедње коју су УН увеле „због највеће финансијске кризе са којом се светска организација суочила у последњих десет година“.
Уједињене нације су престале да запошљавају и отказале су службена путовања и састанке који би подразумевали плаћање прековременог рада. Уз то се ограничавају и трошкови грејања и климатизације.
УН не могу да узимају кредите
Шта је главни разлог проблема у којем су се нашле Уједињене нације?
За ову годину своје доприносе је уплатило свега 134 од 193 земље-чланице, па је светска организација ове године „кратка“ за скоро 1,2 милијарде долара, а највећи дужници су САД, Аргентина, Бразил, Израел и Иран.
Ово није први пут да се Уједињене нације, које се не могу задуживати и узимати кредите, суочавају са мањком новца на крају године. САД као највећи платиша УН, своју обавезу обично уплаћују у новембру, а за ову и претходне године тренутно дугују најмање 100 милиона долара.
Трамп: Нека плате сви, а не само ми
Коментаришући вест о финансијским недаћама Уједињених нација, председник САД Доналд Трамп је написао на свом Твитер профилу: „Нека плате све земље-чланице, а не само САД.“
Мањку новца веома доприноси и чињеница да и неке друге земље све чешће одлажу уплату својих обавеза. Ипак, стручњак за УН, Ричард Гаван из „Кризне групе“ сматра да не постоји разлог за страх за будућност УН.
„Чак ће и Сједињене Америчке Државе на крају испунити већину финансијских обавеза“, каже Гаван и додаје да се УН више суочавају са проблемима ликвидности, него са пуном финансијском кризом.
Смицалица новинарима
Мере штедње у УН могу да изгледају скромно ако узмемо у обзир на хиљаде запослених и глобалну мрежу канцеларија широм света. Портпарол организације је, рецимо, рекао новинарима да се само искључивањем покретних степеница уштеди 38 долара дневно, што је 14 хиљада долара на годишњем нивоу. Чини се да је тај корак превасходно усмерен на новинаре чије су канцеларије на нижим спратовима, па сада морају користити обичне степенице или пренатрпане лифтове. Поједини сумњају да им се на тај начин „намерно отежава живот“, како би што више писали и извештавали о дуговима чланица и неплаћању обавеза. Смицалица, изгледа, веома добро функционише.
Случај покретних степеница
„Случај покретних степеница“ свакодневна је тема на подневним конференцијама за штампу, на којима се обично прича о кризама у Судану, Ираку или Јемену.
На питање зашто није дозвољено да се макар хода покретним степеницама, портпарол Стефан Дижарик је, суздржавајући се од смеха, упозорио да су „степенице високе, а њихове врло оштре металне ивице опасне“.
Спутњик је и раније писао о кризи у УН, а портпарол УН Стефан Дижарик је тада навео да је генерални секретар послао писмо представницима свих земаља-чланица, рекавши да „организација ризикује да потроши своје ликвидне резерве до краја месеца и не исплати особље и добављаче“. До краја септембра чланице су платиле само 70 одсто укупне процене за редовни буџет, док су у истом периоду прошле године платиле 78 одсто, казао је Дижарик.
Криза није завршена
Још једна новинарска констатација односила се на то да се за одржавање травњака у Женеви користе овце, па је постављено питање да ли се нешто слично разматра и у Њујорку.
„Можемо да поразговарамо са нашим пријатељима из новозеландске мисије да ли имају да понуде нешто“, нашалио се поново Дижарик.
Међутим, травњаци остају без оваца, покретне степенице су и даље непокретне, а финансијска криза Уједињених нација, очигледно, још увек није готова. А не зна се ни када ће бити.
