00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Колико су опасне ракете које је украјинска војска користила у нападима унутар Русије?
16:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Зашто су равнoземљаши корисни за науку и друштво

© Фото : ПиксабејАстронаути у свемиру под великим ризиком...
Астронаути у свемиру под великим ризиком... - Sputnik Србија
Пратите нас
Веровање које пропагирају равноземљаши углавном иде подруку са општим падом поверења у ауторитете и стручњаке – од политичара и банкара до новинара и научника.

Ко верује да је Земља равна плоча

Теорија да је Земља равна плоча постаје помодна. Иако научници сматрају ово неутемељеним, то је користан показатељ дубљих друштвених проблема.

Јасни су докази да Земља није равна, али идеја да је наша планета равна плоча а не обли сфероид последњих година све је популарнија. Према подацима Гугл трендса, од 2014. године све је чешћа претрага појма „равна Земља“. У међувремену, анкета Ју-гова из 2018. године наводи да само 66 процената популације старости од 18 до 24 године, а 76 процената старости од 25 до 34 година, „чврсто верује“ да је планета округла, што доказује да у теорију равноземљизма више верују млађе генерације.

А да ствар буде још гора, Бразил је прошле суботе у Сао Паулу био домаћин конференције о равној Земљи. То заправо није прва конференција о равној Земљи која се одржала на међународном нивоу. Прошлогодишњи скупови у Бирмингему, Великој Британији, Денверу, Колораду и Едмонтону показују да равноземљизам постаје феномен.

Утицај равноземљизма на науку и друштво 

Изненађујуће је да су многе личности из света науке и новинарства очајавале због раста овог тренда, а десетине чланака објављених последњих месеци су исмевале систем веровања равноземљаша и покушаје да „докажу“ своје теорије. Међутим, иако се велики део коментара усредсређивао на то колико срамотно и опасно мора бити за човечанство да равноземљизам доживљава успон, треба рећи да је његово појављивање заправо позитивно за развој науке и за друштво уопште.

Јер као што су симптоми болести корисни за сазнање да имате инфекцију, тако је и пораст равноземљаша користан показатељ да и наука и модерно друштво пате од својих врста болести.

Које су то болести? За почетак, пораст равноземљизма углавном иде подруку са општим падом поверења у ауторитете и стручњаке – од политичара и банкара до новинара и научника. Као што указује годишњи „Еделман траст барометар“, поверење у главне институције као што су медији и владе достигло је нове нивое током последњих неколико година, посебно у Сједињеним Државама.

Људи све мање верују да владе, новинари, па чак и научници имају највиши јавни интерес. Та сумња у великој мери произилази из финансијске кризе 2008. и све већег незадовољства људи у многим земљама. Чешће миленијалци сумњају у облост Земље у односу на претходне генерације: у Америци та демографска заједница зарађује око 20 одсто мање него бејби бумери у истој животној фази.

Пораст популарности теорија завере

Вероватно је да је повећано незадовољство довело не само до пораста популизма, већ и до пораста подршке теоријама завере – као што је равноземљизам – који пркосе (политичком и научном) естаблишменту.

Поред социјалног незадовољства, велики део проблема је недостатак образовања и неуспех науке у комуникацији.

На пример, истраживање које је у јулу спровела компанија „Датафохла“ открило је да је седам посто Бразилаца који верују да је Земља равна вероватно напустило средњу школу, што указује да су потребна већа улагања и укључивање у образовање да би се преокренуо тај тренд.

У исто време, бројни коментатори приметили су да би научна заједница требало да постане мање попустљива, а пријемчивија широј јавности, истовремено радећи на проактивном објашњењу зашто су нека веровања оправдана, а друга не. Ако ништа друго, научници би требало да се изборе са изазовом теорије равне Земље и искористе је као савршену прилику за ширење научних принципа и метода. Заиста, многи заговорници равне Земље имају готово патолошку фиксацију везано за научне методе и чињенице.

Социјална изолација као пут ка заблудама

Други основни извор равноземљизма је социјална изолација. Готово половина Американаца осећа се усамљено, а припадници генерације Зед ће се осећати изоловано (сетите се да ће они такође вероватније сумњати у заокруженост Земље). Усамљеност је преовлађујуће стање у нашем потрошачком, материјалистичком друштву прекомерног рада и неједнакости, а чини се да је део привлачности покрета равне Земље заправо осећај заједништва који он пружа, путем интернет-форума и сада међународних конференција.

Погубан утицај друштвених мрежа

И на крају, постоје дезинформације које шире друштвени медији, а Јутјуб је посебно крив за повећану популарност идеје о равној Земљи. С једне стране, друштвени медији постали су користан жртвени јарац за темељнија питања која су проузроковала равноземљизам. Али с друге стране, јасно је да друштвени медији олакшавају процват контроверзних (често неутемељених или потпуно лажних) идеја. Сходно томе, равноземљизам открива да компаније за друштвене мреже заиста треба да пронађу снажне, али одговарајуће начине ограничавања ширења дезинформација.

Сама по себи, теорија равне Земље у великој мери је безопасна, јер је подржава мањина људи и не утиче, на пример, на рад научника и инжењера да граде бродове, авионе итд. На то би научници, владе и друштво уопште требало да усмере пажњу.

Као такви, уместо да буду исмевани и презрени, равноземљашима заиста треба захвалити што су нас усмерили ка бољем свету.

Сајмон Чендлер, новинар РТ-а из Лондона

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала