У писму америчког председника Конгресу наводи се да ће САД у наредним недељама послати додатне јединице у Саудијску Арабију у циљу заштите нафтних објеката. Прве трупе су већ стигле тамо, док ће остале доћи у току наредних недеља. Укупан број америчких војника у Саудијској Арабији, са тим додатним снагама, бројаће око 3.000 људи. Војска ће остати тамо докле год буде неопходно, а у циљу јачања противваздушне и противракетне одбране у Саудијску Арабију стићи ће и ракетни и радарски системи, ваздушно експедицијско крило за подршку ловцима Ратне авијације и две ескадриле ловаца.
Све се врти око нафте, па и америчке трупе
Москва оцењује да намера Америке да у наредним недељама пошаље додатне јединице у Саудијску Арабију, води ка ескалацији тензија у региону Персијског залива.
То је повећање притиска и демонстрација силе усмерена против Ирана на свим фронтовима, рекао је заменик министра спољних послова Русије Михаил Богданов.
Директор Института за политичке и друштвене студије црноморско-каспијског региона Виктор Надеин-Рајевски подсећа да су САД донеле одлуку да повећају војни контигент у Саудијској Арабији након напада јеменских побуњеника Хута на саудијска нафтна постројења 14. септембра, за шта Вашингтон оптужује Иран, док Техеран те наводе негира.
„Након сиријских догађаја, уследила је Саудијска Арабија и све се врти око нафте. Напад дронова у септембру на нафтне објекте у Саудијској Арабији био је за њих прилично озбиљан шок — то је очигледан неуспех америчких система противваздушне одбране. Потребно је некако се рехабилитовати због пропуста у одбрамбеном систему. А са друге стране, постоји интерес да се амерички извоз нафте на одговарајући начин обезбеди. Американцима није потребно ни озбиљно поскупљење нафте, нити озбиљан пад цена, јер тада налазишта на којима раде америчке компаније постају неисплатива. Можда да и овај моменат такође игра улогу“, реко је Надеин-Рајевски.
Према његовом мишљењу, одлука америчког председника имаће политичке последице.
„Јачање америчких трупа у Саудијској Арабији такође доводи у питање даље покушаје обнављања односа са Ираном. Чини се да они више не постављају тај циљ, а да ће се конфликт наставити“, сматра експерт.
Јачањем војног контингента и распоређивањем оружја Трамп жели да покаже да САД играју важну улогу на Блиском истоку и да су гаранти безбедности у региону. Међутим, експерти указују на чињеницу да Саудијској Арабији не прети опасност, с обзиром да претње Хута нису озбиљне. Њихови напади су периодични и они гађају територију Арабије импровизованим ракетама. Уосталом, Саудијци би и сами могли да се одбране од тих напада.
САД повећају војно присуство у Саудијској Арабији како би Вашингтон могао да одговори на све ситуације на Блиском истоку које им неће одговарати или бити по вољи. Експерти сматрају да америчка страна неће само бранити, већ ће и нападати, ако ситуација то налаже и закључују да Трамп води недоследну политику — прво најављује повлачење америчких трупа из неколико земаља Блиског истока, а затим повећава војни контигент у другим државама региона.
Притисак на Иран
Односи САД са Ираном такође остају у средишту пажње. Амерички државни секретар Мајк Помпео позвао је раније да се појача притисак на Иран, јер је „дошло време да се све земље окончају с нуклеарним уценама“. У том контексту, од средине децембра ступиће на снагу америчке санкције против иранског нуклеарног објекта у Фордоу.
Помпео је нагласио да је таква одлука донета као одговор на одлуку иранских власти да почну рад на обогаћењу уранијума у Фордоу и нагласио је да САД сматрају да за Иран „треба да буде дозвољена количина обогаћеног уранијума једнака нули“.
Експерти предвиђају да ће Вашингтон додатно повећавати притисак на Техеран, а да ће ситуација у Персијском заливу и даље остати тешка. У овој фази искључује се могућност војне операције САД против Ирана, али није искључено да би се то могло догодити у будућности, с обзиром да је притисак Пентагона изузетно велик, а да су америчке корпорације веома заинтересоване за иранску нафту.
