Круз сматра да постоје две могућности за супротстављање „Северном току 2“. Прва укључује усвајање у америчком Конгресу закона о санкцијама против појединаца и компанија које учествују у изградњи гасовода, а друга да Бела кућа употреби постојећа овлашћења у оквиру америчког Закона о супротстављању америчким противницима помоћу санкција (ЦААТСА).
У најгорем случају, уверен је Круз, увођење санкција компанијама које учествују у изградњи гасовода одложиће пуштање у рад „Северног тока 2“ за више од годину дана. У најбољем случају, који му се чини вероватнијим, блокираће изградњу гасовода.
„Паклени план“ нема никакве шансе
Након што је изграђено 80 одсто гасовода дужине скоро 1.230 километара и пошто је Данска дозволила постављање цеви у својим територијалним водама, мало је вероватно да неко може да омете завршетак овог пројекта, сматрају руски стручњаци.
„Свако одлагање пројекта аутоматски указује на потребу да се исплати надокнада оним странама које учествују у овом међународном пројекту, а овде су укључене немачке, аустријске, швајцарске и компаније других земаља. То јест, јасно је да свако пробијање рокова у пословном свету аутоматски подразумева и казне. Последња баријера била је дозвола Данске, али и она је сада уклоњена. Поновићу оно о чему говорим у последња три, четири месеца. Пробијање рокова се сагледава само у контексту надокнаде, а пошто нико не жели ни да говори о надокнади — не видим разлог да говоримо о роковима“, рекао је за Спутњик руски експерт Владимир Рожанковски.
Руски званичници говоре о томе да је питање дана када ће „плаво гориво“ потећи гасоводом „Северни ток 2“. Има најава да би се то могло догодити до краја ове године, али се као најкаснији рок помиње средина 2020. године.
„Живимо у реалном свету, могу се догодити технички проблеми, може се нешто покварити, могу се појавити неке потешкоће, и све то се узима у обзир у уговорима. Чињеница је да компаније раде пуном паром на изградњи гасовода, да сада завршавају овај пројекат и да желе да га што пре покрену. То је њихов задатак. Уосталом, ако сте већ платили, онда се морате потрудити да испуните све рокове, колико је то могуће. Не видим шта би реално могло да засмета реализацији плана и испуњавању рокова. Можда, на пример, некаква бура у Балтичком мору, пошто би тада било тешко положити цеви на дно мора, па би морало да се чека да се време побољша. То је једино што ми пада на памет и само у том случају је могуће пробијање рокова“, каже Рожанковски.
Поједини експерти сматрају да је други план сенатора Теда Круза сасвим реалан, чак и ако би се радило о симболичком кораку, јер би одустајање од санкција нанело штету угледу Беле куће. Слична ствар се десила у случају Индије и Турске, када САД нису увеле озбиљне санкције тим земљама на основу ЦААТСА, што је требало да буде казна за куповину руских система противваздушне одбране С-400.
Са друге стране, такав корак би закомпликовао односе између САД и Европе, па је то, по свему судећи, и главни обуздавајући фактор за Вашингтон.
„Северни ток“ подстиче „руску агресију“
Коментаришући изјаву Теда Круза да гасовод може донети милијарде долара за „подстицај руске агресије“ и нанети штету европским земљама, руски политиколог Павел Кошкин оцењује да је овде, пре свега, реч о покушају заштите националних интереса САД.
„Приче о томе о томе да ’Северни ток 2‘ представља претњу европској националној безбедности трају већ дуже време, а колико се сећам, о томе је говорио амерички министар енергетике Рик Пери, који је и предлагао блокирање пројекта. Све је то, чини ми се, реторика која се унутар САД развија у складу са типичном америчком агендом о Русији. Јасно је да САД желе да се такмиче са Русијом у Европи и да развијају своје енергетске пројекте. Али мислим да је ово мало вероватно, због чињенице да Европа ипак више зависи од јефтинијег руског гаса, него од америчког. Американци су почели да испоручују течни природни гас у малим количинама Пољској и јужној Европи и сада покушавају да направе основу за спровођење тих својих идеја, али не верујем да ће успети то да реализују“, сматра Кошкин.
Политиколог напомиње да Американци већ годинама упозоравају Европу на наводну опасност од „Северног тока 2“ и да је „та реторика толико стабилна да се не мења, упркос чињеници да се министри енергетике мењају“.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обала Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Планирано је да гасовод прође кроз територијалне воде или искључиве економске зоне Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
