„Волео бих да сретнем једну мајку са једне и једну са друге стране. Једну мајку из Кравице, где је био почетак свих масакра и једну мајку из околине Сребренице. То је била моја идеја, али мислим да је била помало наивна. Мислим да у овом тренутку ту идеју не могу да реализујем“, рекао је Хандке за РТРС.
Одговарајући на питање да ли је награда закаснила две деценије, како тврде његове колеге и познаници, он је оценио да је Нобел дошао у право време.
„Не знам зашто, али осећам да је сада добар тренутак за то“, рекао је Хандке.
Говорећи о променама у Шведској краљевској академији, односно наводима да додела награде њему представља прекретницу у Академији, рекао је да не зна да ли се нешто променило, али да осећа нову енергију.
„Осећам нешто. Омладину, младе људе, иако немам ништа против старијих. Ако неки људи кажу да додела награде мени представља прекретницу у Академији, за мене је то у реду, али ја то не бих могао тако да кажем“, рекао је Хандке.
Према његовим речима, оног тренутка када је сазнао да је добио Нобелову награду, осетио је мир, али и да је то кратко трајало, јер су кренули напади на њега.
„Када сам чуо вест, када ме је секретар Академије позвао телефоном, осетио сам мир као енергију, али је онда у одређеним тренуцима постало тешко. Сви ти напади, а нисам мазохиста. Лоше ствари не можете да очекујете. Можете у глави да их замислите, али оне на крају буду и горе“, рекао је аустријски нобеловац, пренео је Танјуг.
Упитан шта ће урадити с новчаним делом награде, Хандке је рекао да није о томе размишљао, јер тај новац још нема.
„То још није мој новац. Заборавио сам ИБАН, морам да пронађем свој број рачуна. Не знам где је. Заборавио сам га у Француској“, рекао је Хандке и додао да се ништа неће променити након ове награде и да ће наставити да пише и ствара као и до сада.
Нобелове награде додељују се сутра на церемонији у Стокхолму.
