Лист наводи да, волели их или не, у Српском народном већу знају да заталасају хрватску јавност.
Притом, пише овај загребачки дневник, не треба ни много да се труде, већ је само довољно да у неколико хрватских градова поставе плакате на ћирилици.
СНВ је у четвртак покренуо трећу, последњу фазу кампање с циљем скидања стигме с ћирилице и српског језика. На џамбо плакатима су написана имена Колинде Грабар Китаровић уз њен слоган „Председница. Јер Хрватска зна“, Зорана Милановића — „Нормално, председник с карактером“ те „Сад ил‘ никад“ Мирослава Шкора.
На реакције, пише лист, није требало дуго чекати, јер су анонимни усташофили плакате ишарали шовинистичким претњама. Шкоро је запретио да ће се кад победи обрачунати са СНВ-ом, а Колинда Грабар Китаровић је поручила у суштини исто, али, како се наводи, у мало умивенијој форми.
Споменуте реакције су подсетиле на већ помало заборављену иницијативу из 2013, када је баш у ово време Штаб за одбрану хрватског Вуковара успео да прикупи више од 650.000 потписа грађана за расписивање референдума за другачије регулисање права националних мањина на двојезичност, укратко, за мање-више забрану ћирилице у Хрватској, подсећа овај загребачки дневник.
Међутим, додаје се, антићирилични референдум изазвао је нешто позитивно, а то је био консензус око опасности коју референдум против ћирилице представља за Хрватску, што је на крају потврдио чак и Томислав Карамарко, тадашњи председник ХДЗ-а.
Пет година после, на плакатима СНВ-а исписаним старим хрватским писмом које су Хрвати користили од 11. до 18. века, а понегде и после и то од Славоније и Истре до Дубровника, којим су написана и нека од најважнијих тадашњих дела католичке баштине, непознати починиоци пребојили су ћирилична слова и написали „Милораде, нека, нека, усташки те логор чека“, „Повампирене усташе“ и „Убиј Србина“.
Највећи проблем у Хрватској — ћирилица
Испада, пише „Јутарњи“, да ћирилица представља највећи проблем у Хрватској, иако су, како наводе, прошле седмице могли да се увере да је то — латиница.
Према објављеним резултатима ПИСА тестова, Хрватска је у читалачкој писмености постигла исподпросечне резултате и са 470 бодова заузела 29. место у укупном поретку од 77 земаља.
Укратко, наводи лист, проблем данашње Хрватске није ћирилица, него непознавање латинице, властитог писма.
Најзад, ћирилица није у наставним плановима већ готово 30 година, тако да већина идиота који шарају по плакатима не знају што онде пише, наводи лист и додаје да би теоретски на њима могло писати и „Живио поглавник“, а они би све ишарали и претили да ће ауторе стрпати у Јасеновац.
Лист истиче да се исто тако може закључити да, нажалост, кампања с ћириличним натписима није постигла циљ.
Циљ је, тако тврде организатори, „промовисати ћирилицу као равноправно писмо и Србе као равноправне грађане Републике Хрватске“, како је рекао председник СНВ-а Борис Милошевић.
„Међутим, уследио је фијаско. Уместо исказа толеранције, дошло је до експлозије мржње. Док анонимуси исписују претње, већинска Хрватска ћути. Ћуте председница и премијер, као и владајућа коалиција, иако је унутра и Пуповчев СДСС, а најгоре од свега, не оглашавају се ни друштвене институције, Универзитет, Црква или, на пример, ХАЗУ, где су пре неколико година организовали научни скуп о ћирилици као делу хрватске баштине“, наводи лист.
Политичари, бискупи или академици не могу измирити народе, али могу да утичу на смиривање тензија.
Због тога, додају, њихово ћутање значи подршку екстремистима.
Испало је, кажу, да је за највећи део овдашње јавности постављање плаката иритантна провокација, а они који шарају су гласноговорници те већинске Хрватске.
„Они не би обесили Пуповца, али немају ништа против ако би то урадио неко други. Још ће пуно воде протећи Савом док се нешто не промени“, закључује „Јутарњи“.
