Често се чују најаве да опасни астероиди или небеска тела лете према Земљи. О томе да ли се може очекивати неки ударац из свемира и како се заштити ако опасност постоји, за Спутњик говори начелник информационо-аналитичког центра за безбедност свемирске активности у пространству око Земље са главног научног института „Роскосмоса“ Игор Бакарас.
НАСА редовно саопштава да још један у низу велики астероид лети ка Земљи. Колико су озбиљне претње о паду астероида на Земљу? Постоје ли калкулације када и каква тела могу да угрозе планету?
— Пречници већине небеских тела природног порекла и параметри њихових орбита нису тачно познати. Ове величине се утврђују током сваког проласка посматраних објеката око Земље. Зато се често дешава да астероид за који се у почетку мислило да је опасан, на крају прелази у категорију безопасних.
Па ипак, постоји ли могућност да велико небеско тело удари у Земљу и уништи је?
— Према проценама научника, судар Земље са небеским телом величине од око 10 км и са способношћу да уништи људску цивилизацију, може се догодити отприлике једном у 100 милиона година. За време постојања савременог човека (око 100 хиљада година) таквих судара није било.
Пад астероида са пречником од једног километра може изазвати глобалну катастрофу. При томе ће радијус кратера бити око 20 км. Тако крупни догађаји дешавају се једном у милион година. Астероиди са пречником од 100 м могу изазвати регионално уништење на копну (радијус кратера је око два километра) или цунами ако падну океан. То се дешава отприлике једном у 3.000 година.
Да ли свемирско оружје може да уништи астероид
Колико су мања небеска тела опасна?
— Астероиди који имају пречник већи од 50 метара представљају локалну претњу уколико дође до пада на насељену територију. Учесталост оваквих догађаја је једном у 300 година, а тела величине 15 м падају једном у 30 година. Последњи пример таквог догађаја је пад чељабинског метеорита.
Мања небеска тела производе разарање на територији величине као само небеско тело. Обично ова тела сагоревају у густим слојевима атмосфере, а само мали део њихове масе долази до површине Земље.
Да ли је у оквиру ових радова планиран начин на који се могу уништити опасна свемирска тела? Да ли постоји „свемирско оружје“?
— Супротстављање удару опасног свемирског тела обухвата читав комплекс питања, укључујући идентификацију и надзор претећег објекта, бирање начина супротстављања, као и достављање средстава за супротстављање астероиду. Најбоље су разрађена питања идентификације и регистровања опасних небеских тела. Што се тиче метода активног супротстављања, разматрају се различити начини уништавања претећег небеског тела или његово одвођење са орбите (кинетички удар, гравитациони тегљач, ракетни мотори, примена соларног једра и соларне енергије и слично). Њихова техничка реализација је компликована јер нема тачних података о карактеристикама кретања конкретних астероида, о њиховој структури и физичко-хемијским својствима. Тренутно је рад у овом правцу углавном ограничен на теоријска истраживања и математичко моделирање различитих шема за супротстављање. У Русији, као и у многим другим земљама света, воде се научно-истраживачки радови, у циљу развоја технологије за заустављање судара опасних небеских тела са Земљом.
Познато је да је у Сибиру 1908. године дошло до експлозије која се може упоредити са експлозијом нуклеарне бомбе. У питању је тунгуска експлозија. До регионалне катастрофе није дошло захваљујући удаљености региона у коме се догодила експлозија.
Позната је и експлозија у Чељабинску 2013. године, а улазак чељабинског метеорита у атмосферу видео је цео свет. Док је падао, ударни талас је разбио прозоре оближњих зграда.
