Јавност је нарочито згрожена порукама које долазе од НВО тзв. Црногорске православне цркве, чији је потпредсједник савјета Стево Вучинић казао да „светосавци не припадају европској цивилизацији“, да митрополит Амфилохије намјерава да у Никшићу „окупи масу коју ће претворити у руљу“, те да у Никшићу „енергију великосрпскога“, „светосавског шовинизма“и „затуцанога и необразованога свијета“ желе да искористе поповски мрачњаци и подлаци из Београдске патријаршије.
Истиче се и изјава предсједника СУБНОР-а и антифашиста ЦГ Зувдије Хоџића, који за државни лист „Побједа“ упозорава како не смијемо да се успавамо и „потцијенимо опасност од унутрашњег непријатеља, од кога се први пут у црногорској историји ваља чувати више него од спољњег“, те да митрополит Амфилохије „упорно дјелује са клерофашистичких и клеронационалистичких позиција“.
„Не може ’лименка‘ (црква) на Румији, не може крстионица у Тивту..., не могу се вријеђати НОБ и Тито...“, поручује, између осталог, Хоџић.
Примјера говора мржње последњих дана заиста има на претек. Вјерни народ који по свим релевантним истраживањима има највише повјерење у СПЦ и од којих ће многи скупа са својим породицама 21. децембра бити присутни у Никшићу, често се назива необавијештеном руљом и „хипернаивним Црногорцима“, док се сама Православна црква покушава искључиво ставити у контекст несреће, злочина и ратног вихора деведесетих.
Говор мржње као опште мјесто
Класичан говор мржње је толико постао опште мјесто у прорежимским медијима да ријечи више нико и не бира, па се сада неријетко као званична изјава може прочитати и оно што је некада било резервисано искључиво за анонимне коментаре на порталима или друштвеним мрежама.
Социолог Илија Маловић сматра да су последње изјаве и објаве режимских пропагандиста који обилују мржњом и ниподаштавањем, попут оне да светосавци не припадају европској цивилизацији, класична демонстрација опијености шовинизмом и једино могу да се опишу као скандалозне.
„Последње изјаве активиста и промотера парарелигијске организације ЦПЦ прелазе чак и најшире постављене границе слободе говора. Тврдња да једна религија, у овом случају православна, и једна црквена организација, у овом случају Црногорско-приморска митрополија, не припадају цивилизованом свијету, буди крајњу забринутост. Аутор реченице — Светосавци не припадају европској цивилизацији — формира својеврсну скалу вриједности људског живота гдје су Срби постављени на само дно“, упозорава Маловић за Спутњик.
Када се уради једноставна анализа садржаја текстова који су се појавили у последњих неколико дана на режимским порталима, како додаје овај социолог, може се, нажалост, утврдити да су најфреквентнији термини управо они који дехуманизују и шире говор мржње.
„Ријечи које се најчешће појављују, а којима се описују грађани који се не слажу са идентитетском политиком власти су: затуцаност, смрад, трулеж, рат, четници, светина, руља, мрачњаци, кољачи, назадњаци. Овдје се јасно види да се користе ријечи које дехуманизују једну етничку заједницу, те да се насиље према њој представља као легитимно и оправдано. Више је него јасно да се ради о говору мржње, шовинизму и стереотипима“, категоричан је Маловић.
Свака негативна предрасуда, како додаје наш саговорник, иначе је крута и нефлексибилна и изузетно отпорна према чињеницама и подацима који нису у складу са њом, а саставни дјелови тога су, образлаже, омаловажавање и непријатељски став, али и спремност да се предузму конкретне активности против група према којима је усмјерена.
„Овакве режимске ’патриоте‘ позивају на спаљивање, протјеривање и ускраћивање политичких права свих оних који су по њима издајници власти и сакрализоване државе. Мржња је прије свега усмјерена према грађанима који се изјашњавају као Срби. Ову демонстрацију шовинизма треба посматрати и у свијетлу приближавања датума пописа становништва, на ком владајућа партија планира да страхом, уценама, подмићивањем и притисцима смањи број Срба у држави. А ту је наравно и пројекат државне цркве који се крши са вољом огромне већине вјерујућих грађана“, каже Маловић.
Умјесто националних тензија потребно помирење
Оно што је најважније рећи на крају, по мишљењу нашег саговорника, јесте да оваквом политиком Црна Гора губи драгоцјено вријеме које јој је неопходно за санирање катастрофалних друштвено-економских последица вишедеценијске владавине актуелног режима.
„Режим више нема шта да понуди сем мржње и то је јасно чак и онима који га гласају. Индустрија је девастирана, инвестиција нема, дуг се стално повећава, корупција је хронична. Црној Гори су умјесто националних тензија неопходни друштвена ревитализација, помирење и рад, све оно што ДПС не може да испоручи. Промене су насушна потреба, разумијевање и договор једини пут на бољитку“, закључује Маловић.
