Руски астрофизичар, државни научни сарадник Руске академије наука, професор Националног истраживачког нуклеарног универзитета Московског института за нуклеарну физику (НИНУ МИНФ) Генадиј Бисновати-Коган, постигао је значајне резултате у могућности провере модела „палачинки Зелдовича“ који описује формирање структуре свемира. Према речима научника, ово би могао бити велики пробој у фундаменталној физици и космологији. Ова студија је објављена у часопису „Астрономи репортс“.
Рађање свемира почело „Зелдовичевом палачинком“
Један од најауторитативнијих модела који објашњава генезу нестабилности и појаву првих стационарних великих објеката од њих, модел је чувеног совјетског физичара Јакова Зелдовича.
Модел се заснива на хипотези о примарном колапсу великих маса — масивним гасним облацима размера галаксије — због којих се формирају „Зелдовичеве палачинке“. Њихов облик је последица чињенице да када се формира фигура која се разликује од сфере, њена мања страна се увек брже смањује, стварајући тако „палачинку“.
„Добили смо приближно решење за облик спектра реликтне позадине након распршивања плазмом која се брзо смањује у равни слој под утицајем самогравитације“, објаснио је Генадиј Бисновати-Коган, главни научни истраживач у МИНФ РАН.
Реликтна позадина је радијација која је остала након хлађења примарне плазме, равномерно испуњавајући целокупни космос. За астрофизичаре она служи као својеврсни екран који, захваљујући променама у његовом спектру, омогућава регистровање догађаја из периода формирања универзума. Интеракција реликтног зрачења са брзом контракционом јонизованом супстанцом управо доводи до таквих дисторзија.
Нумерички модел формирања „палачинки“
„Позадинско зрачење које пролази кроз подручје компресије мало ће се разликовати по облику од осталих могућих изобличења. Ако се, када се посматрају флуктуације позадине, моји прорачуни потврде, онда ће то сведочити у корист модела Зелдовича“, рекао је Генадиј Бисновати-Коган.
У будућности научници намеравају да нумерички моделирају спектрално компонизоване спектре настале током формирања „палачинки“. Ово ће помоћи да се разјасни облик израчунатих спектара. Повећање осетљивости апаратуре је неопходно како би се пронашао облик одступања од Планковог спектра у локалним небеским областима, што је изузетно важно за даље проучавање реликтне позадине и одређивање модела за формирање структуре великог обима.
