То за Спутњик каже бивши амбасадор Србије при Светој столици и универзитетски професор Дарко Танасковић, а након саопштења Владе црне Горе да ће поглавар Римокатоличке цркве идуће године посетити Црну Гору.
Према његовим речима, и Хашим Тачи је својевремено, бар у два наврата, изјављивао како му је у Ватикану обећано да ће папа у најскорије време доћи на „Косово“. Наравно, то није иста ствар, али је симптоматично.
„Све је, ипак, у домену спекулација и зато то није захвално коментарисати“, истиче Танасковић.
Папа не иде у Црну Гору без пристанка СПЦ
На то да је посета папе Црној Гори ипак упитна указује и писање сајта „Ватикан њуз“, официјелног портала чија је мисија да свакодневно извештава о активностима папе Фрање и Римокатоличке цркве у свету, где се наводи да би било незамисливо да папа посети Црну Гору без пристанка СПЦ, те да би то учинио он би прво морао да посети Србију.
Дарко Танасковић каже да ако је то тачно, то тумачи као констатацију реалног стања ствари.
„Света столица има конструктивну сарадњу са СПЦ, уважава њену позицију у Црној Гори, регионални и шири значај, као и место у породици православних цркава, па свакако не би желела да те односе ремети. Нема сумње да папа жели да посети све државе са бившег југословенског простора у којима досад није био, али и да не би хтео да његов долазак у неку од њих изазове нежељене последице“, оцењује Танасковић.
Питање је, међутим, додаје наш саговорник, докле ће папа моћи и хтети да уважава наше сложене међуодносе и међузависности.
„Јер свакоме је јасно да Ватикан има своје интересе у региону, а сагледава их и у ужем и у ширем геополитичком контексту. У том смислу нешто што је данас можда незамисливо, у неком тренутку може постати замисливо“, каже бивши амбасадор Србије при Светој столици.
Контроверзни закон о слободи вероисповести
Саопштење Владе Црне Горе да ће та земља следеће године угостити папу Фрању стигло је у врло осетљивом тренутку. Наиме, пред црногорским посланицима ће се до Нове године наћи Предлог закона о слободи вероисповести у Црној Гори, који је наишао на оштре критике Српске православне цркве (СПЦ) и опозиције у ЦГ.
Према писању листа „Новости“, тај предлог закона није добио подршку ни у Ватикану. Лист преноси речи високопозиционираног свештеника из Ватикана који је навео да је „последњим писмом које је папа Фрања упутио патријарху Иринеју јасно речено да Ватикан не подржава да се на силу, преко колена, у Црној Гори донесе закон који би отворио врата неравноправности било које верске заједнице, па тако и Српске православне цркве, или да се било коме отуђи црквена имовина“.
На питање како тумачи поруку папе Фрање поглавару СПЦ у вези са Предлогом закона о слободи вероисповести у Црној Гори, бивши амбасадор Србије при Светој столици и универзитетски професор Дарко Танасковић одговара да једино што је у овој ствари конкретно јесте објављени део одговора папе Фрање на летошње писмо патријарха Иринеја, којим је обавестио поглавара Римокатоличке цркве о неприхватљивости Предлога закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
„Све остало су углавном заинтересована тумачења прилично штурих и уопштених саопштења Свете столице о разговорима које је црногорски премијер Марковић имао у Ватикану. У складу са уобичајеном опрезном реториком званичног ватиканског дискурса о деликатним темама, чини ми се да је ипак довољно јасно поручено да би спорни закон ваљало донети у демократској процедури и уз сагласност свих цркава и верских заједница. То је, наравно, начелан став, али у садашњој, пренапрегнутој ситуацији има несумњиву специфичну тежину и, најблаже речено, није израз подршке настојањима да се овај важан и далекосежан правни акт усвоји без обзира на отворено противљење најзначајније и највеће цркве у Црној Гори“, сматра Танасковић.
И Римокатоличка црква на удару Црне Горе
Саговорник Спутњика примећује да се понекад заборавља да би се, ако буде донет, тај закон односио на све цркве и верске заједнице, па тако и на Римокатоличку цркву у Црној Гори. Без обзира на то да ли би био доследно примењиван и на њу, Ватикан свакако и ту чињеницу узима у обзир, додаје Танасковић.
„Подржављење црквене имовине принципијелно је проблематично за Свету столицу, па и за сваку цркву и верску заједницу. Видећемо како ће се ствари даље развијати. Кад је реч о приступу осетљивој проблематици међуверских и међуцрквених односа на Балкану, папа Фрања је засад показао висок степен доследности, укључујући и пуно уважавање интереса СПЦ. То је чињеница која се мора позитивно оценити, без обзира на ендемско неповерење, па и анимозитет према Ватикану, који из познатих и схватљивих разлога карактеришу велики део српског јавног мњења“, каже бивши амбасадор Србије при Светој столици.
Он указује на то да, ако се прочитају реаговања на друштвеним мрежама поводом папиног става о доношењу закона о слободи вероисповести у Црној Гори, готово да и нема повољних.
„Сматра се да је и то део ватиканске завере против СПЦ и Срба у ширем смислу, али то је наш проблем и наша реалност са којом се мора одговорно рачунати, али се према њој и аргументовано, исторично и реалистично критички односити. Та тема, међутим, превазилази одговор на једно конкретно питање, али му ствара неизбежан контекст“, закључује Дарко Танасковић.
Подсетимо, Влада Црне Горе утврдила је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, којим се гарантује правна сигурност свакој верској заједници.
Црногорска опозиција и Српска православна црква спорном сматрају одредбу закона која се односи на имовину верских заједница. У члану 62. се, наиме, наводи да ће верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији ЦГ, који су изграђени или прибављени из јавних прихода државе или који су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, постати државна својина ако не постоје докази о праву својине верских заједница над тим објектима.
Српска православна црква сматра да Влада Црне Горе намерава да преко тог закона преузме имовину СПЦ у Црној Гори.
