Украјински волонтер, глумац и „војни аналитичар“ Мирослав Гај је на друштвеној мрежи Фејсбуку упозорио и да је Русија заузела све стратешке тачке у светским океанима, а да се у приправности налазе и најновије руске интерконтиненталне ракете. Његови пратиоци и учесници у расправи, не проверивши информацију коју им је Гај пласирао, брзо су дошли до закључка — Владимир Путин ускоро започиње Трећи светски рат.
Да иронија буде још већа, „експлозивна вест“ и „узнемирујућа информација“ на коју се Гај позива датира из октобра ове године и односи се на редовне војне вежбе које су Руси спроводили у међународним водама Норвешке.
Трећи светски рат — производ „празног ума“
Реакције у руској јавности на тај „фијаско“ или „пројекат“, у зависности од перспективе, јесу различите, а већина се своди на добро познату флоскулу „да није тужно било би смешно“. Осим тога, такви догађаји нису усамљен случај и отварају многа питања. С једне стране, поставља се питање одговорности Мирослава Гаја за „написану реч“, о чему се у медијима широм света неуморно говори. С друге стране, можемо расправљати о одговорности и односу читалаца према информацијама. У савременом друштву затрпаном обиљем информација, стиче се утисак да су читаоци постали пасивни упијачи информација, без икаквог критичког односа према истој. Осим пасивности, руски социолози додају и да је приметна тенденција код читалаца да у медијима траже потврду својих ставова, а да ниједан који „изграде“ не доводе у питање.
Иронија је и у томе да се у савременом друштву, упоредо са развојем најсофистицираније технологије, развија и најпримитивнији човек, лишен свести, роботизован и неспособан да критички размишља. Док је у 18. веку Имануел Кант писао о „Критици чистог ума“, а век касније Гистав ле Бон о „Психологији гомила“, чини се да у 21. веку можемо писати о „Критици празног ума“ и „Психологији зомбија“.
Овде се говори о последицама, али се узроци налазе дубоко у савременом друштву, јер људи не само да не воде дијалог са другим људима, већ ни са самим собом. Део експерата ипак истиче да је у оваквим ситуацијама већа одговорност на читаоцу, јер није реткост да медиокритети задобију медијску пажњу.
Циљ оправдава средство
Међутим, ако за тренутак заборавимо да је за све недаће криво посрнуло савремено друштво, које је деградирало и уништило све „свете“ вредности, па у том смислу и медије, и вратимо се реализму и чувеној Макијавелијевој да „циљ оправдава средства“ — све постаје једноставно.
Овде се може говорити о „неодговорности“ у моралном смислу, али ако случај разматрамо у категоријама интерес-циљ, јасно је као дан — реч је о спиновању.
Украјински волонтер Мирослав Гај је не само глумац и волонтер, већ и директор добротворне организације „Мир и ко“, професор глуме, а 2016. године био је један од учесника првог експерименталног курса за припрему резервних официра за учешће у антитерористичким операцијама на Украјинском националном универзитету одбране.
Ако ништа друго, један професор глуме добро зна како јавно изговорене и написане речи могу да утичу на јавност. Имајмо на уму да реакције на његову објаву не стижу само од незаинтересоване публике, већ и од његових сарадника, јер треба „ухватити замајац“, а после све иде „само од себе“.
Осим тога, он је 8. децембра ове године предводио протест „Покрета за отпор капитулацији“ испред канцеларије украјинског председника Владимира Зеленског, и то дан пре састанка „Нормандијске четворке“ у Паризу. Протест је описан као акција која представља друштвену контролу преговора у Паризу. Не треба заборавити да је тај „украјински волонтер“ пред изборе 2019. године отворено подржавао Порошенка. Гај је у том периоду говорио да Порошенко није безгрешан, али да је за време његове владавине постигнуто оно што од није од стицања украјинске независности: успостављен је безвизни режим са ЕУ, Украјина је напустила Заједницу независних држава, усвојени су закон о заштити украјинског језика и доктрина националне безбедности, чланство Украјине у НАТО-у се нашло на дневном реду.
Иако је реакција коју је произвела објава тог „украјинског волонтера“ скандалозна, јер нам открива сву критичку испразност савременог човека, она указује и на тенденције у украјинској политици. Такве објаве се појављују баш у тренутку када је настављен дијалог у „нормандијском формату“ и створена прилика за будуће смиривање ситуације у Украјини.
