Попут сваког другог система, капитализам има своје позитивне и негативне стране. Његови заговорници тврде како је помогао да се готово милијарда људи издигне из сиромаштва у раздобљу између 1990. и 2010. године, али истовремено је очигледно како капитализам експлоатише биосферу и уништава планету.
Стручњаци се слажу како ће капитализам морати да замени неки сложенији систем, а још један разлог за то је да ће због технолошког развоја велики број радних места постати сувишан у следећих 25 година. Све предности веће продуктивности завршиле су у џепу оних на врху пирамиде, а они чине тек један одсто оних који зарађују.
Што се тиче људског утицаја на животну средину, научници тврде да ће свет убрзо запасти у шесто масовно изумирање. Наиме, 10 одсто свих животиња и биљака нестаће са Земље до 2050. године, тврде биолози са Универзитета Лидс у Великој Британији. То је преко милион врста. Разлог је човек, односно оно што се назива антропогени климатски поремећај.
Великим корњачама, носорозима, слоновима и готово свим великим грабљивицама време је одбројано.
Један од главних криваца за шесто изумирање, тврди научница Елизабет Колберт, јесте промена климе, али томе су допринеле и модерна пољопривреда и брзо растућа људска популација. Загрејавајући планету, доносећи инвазивне врсте на различита подручја и подстичући ширење претходно заражених гљивица и вируса, људи полако, али сигурно убијају свет око себе.
Сат откуцава
Научници су некада, када би пронашли старе кости, покушавали да открију којим су животињама оне могле припадати. Све док француски природњак Жорж Кувије није изнео идеју да би кости могле припадати „неком претходном свету“ никоме није пало на памет да су читаве животињске врсте могле постојати и нестати. То откриће требало је да нас освести довољно да схватимо да би наше понашање могло имати озбиљне последице за Земљу. Али није.
„Процењује се да је трећина свих коралних гребена, трећина свих слатководних мекушаца, трећина морских паса и ража, четвртина свих сисара, петина свих гмизаваца и шестина свих птица на путу изумирања“, истиче Елизабет Колберт. То је између 30 и 50 одсто целокупног живог света који би могао да нестане до краја века.
Постоји разлог зашто час „Судњег дана“, који је служио за предвиђање вероватноће нуклеарног уништавања, сада износи две минуте и тридесет секунди до поноћи. Приближио се пола минуте прошлог јануара.
До средине века требало би да се догоди „експлозија“ градског становништва. То ће довести до пренасељености, већег ширења заразних болести и већег оптерећења у снабдевању водом. Будући да градови не знају да штеде енергију, трошиће више фосилних горива и тако убрзавати глобално загревање. Видећемо и више смрти због загађења ваздуха, преноси портал „Експрес“ писање „Биг тинка“.
Ниво мора расте 25 одсто брже него што је предвиђано 20. година прошлог века, а већина људи живи уз морску обалу или реке. Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) упозорава да ће амерички обалски градови свакодневно бити на удару поплава до 2050. године. Док нека места постају влажнија, друга постају сува. Градови који добијају воду од отопљеног снега имаће је све мање. То укључује пренасељени амерички југозапад и Јужну Калифорнију, која је најнасељенија.
Следи судбина Ускршњег острва
Данас 1,1 милијарди људи нема нормалан приступ води, а очекује се да ће тај број порасти на две милијарде до 2050. године. Још 9,7 милијарди живеће у подручјима с мањком воде, кажу истраживачи. Недостатак воде за наводњавање усева могао би такође да угрози глобално снабдевање храном. Њена производња смањиће се за два одсто до 2050. године, а приноси кукуруза, пшенице и проса, на пример, смањиће се за 10 одсто, тврди се у једној прогнози.
Климатске промене, „необуздана потрошња“ и пренасељеност навели су професора Френка Фенера са аустралијског Националног универзитета да предвиди да ће човечанство изумрети у року једног века. Фенер је професор микробиологије, познат по томе што помаже у истребљивању малих богиња.
Фенер је за пример узео нестанак становника Ускршњег острва. Нагли раст становништва прогутао је острвске ресурсе чинећи цивилизацију која се тамо формирала неодрживом.
„Биће много више ратова због хране“, предвиђа он. Водни ресурси могли би да постану још један узрок сукоба.
Кина и Индија већ су се бориле због спорних права на воду, а многа жаришта широм света би лако могла да се претворе у ратна подручја.
Биолог Џаред Дајмонд који се бавио еволуцијом оценио је поређење између садашње глобалне ситуације и судбине Ускршњег острва као „језиво очигледно“.
Напредно друштво нестало је за време доласка Европљана, због прекомерног становништва и недостатка ресурса.
Има ли решења? Драстична промена начина живота људи је према бројним научницима немогућа. Наиме, они верују како ће се људи несвесни стварне катаклизме држати старих навика, све док ситуација не постане неповратна. Морају се догодити драматичне промене или ће Земља изгубити много, а људи могу изгубити све.
