Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да ако желимо да будемо хумано и одговорно друштво, о томе треба да размислимо, али и да би добра анализа која је за тако нешто неопходна вероватно показала да за то није потребан неки огроман износ средстава.
Хрватска и Северна Македонија су такву меру већ најавиле. У Хрватској би више од 50.000 оних који су навршили 65 година живота и немају ни дана радног стажа или су на радном месту провели мање од 15 година требало да почну да примају такозвану социјалну пензију. Она би била равна најмањој пензији, која износи близу 970 куна, односно 15.000 динара.
Социјалне пензије за оне који нису радили
Житељи Северне Македоније неће морати да имају дана радног стажа у књижици, али да би добили социјалну пензију од 100 евра, хоће 15 година живота у тој држави, под условом да немају властиту имовину и имовинска права од којих могу да се издржавају.
Има ли Србија економске снаге за такав подухват? Готово 250.000 људи који имају више од 65 година нису на списку корисника Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО), односно живе без пензије.
Према последњем попису становништва, у 220.000 домаћинстава бар једна особа не прима пензију, док у око 18.000 домаћинстава пензију не ужива ниједна.
Савић подсећа да земље такозване социјалне демократије, посебно скандинавске, имају изузетно добру социјалну политику и да сви људи, без обзира на то да ли су у пензији или не, имају примања која им подмирују основне животне потребе. Он напомиње и да је реч о привредно развијеним државама, за разлику од наше, али и напомиње да Србија треба да размотри какве су јој могућности и да сачини добру и детаљну анализу стања.
Србија ретка земља без социјалне карте
„Само негде треба наћи меру колики је то износ и којим људима то дати, што је можда чак и важније, јер ми смо једна од ретких земаља у Европи која нема социјалне карте. Треба направити добру анализу ко је то социјално угрожен, колико је таквих људи, колико би година то примали и колико то на годишњем нивоу подразумева издвајања из буџета Србије“, истиче саговорник Спутњика.
На подсећање да овогодишњи порески дуг предузећа која активно послују износи 32 милијарде динара, односно 271 милион евра, што значи да је месечно за пензијске и доприносе за здравство остало ускраћено готово 80.000 радника, Савић каже да је то само један од показатеља да има новца који се нерационално одлива.
Порески дуг је, додаје он, само једна категорија.
„Ове године је држава Србија резервисала у буџету 22 милијарде динара за плаћање пенала за разне ствари — за то када су некога држали неовлашћено у притвору, што смо добили одобрење за неки кредит, а нисмо га повукли, што смо водили спорове са неким предузећима и изгубили, што смо прекорачивали рокове градње... Када бисмо све то ставили на папир, дошли бисмо до запањујуће цифре колико је држава Србија нерационална“, каже Савић.
Он напомиње да је неке од тих ствари било немогуће избећи, али да већину јесте, попут пореских дугова. Нама грађанима је, како истиче, небитно ко је ту направио пропуст — да ли инспекција, пореске службе, судови, тужилаштво, неки други орган.
„Битно нам је да неки новац стално отиче. Што је земља неуређенија и сиромашнија, то, парадоксално, новац негде отиче нерационално. А што је земља уређенија, транспарентнија, ефикаснија, тог цурења новца нема“, упозорава овај економиста.
Новца има ако се добро газдује
Новца, дакле, има, констатује он, оценивши да ресурсима које имамо не газдујемо на прави начин.
Извршни секретар Синдиката пензионера Србије у Удружењу гранских синдиката „Независност“ Злата Зец каже да су о такозваним социјалним пензијама само начелно разговарали, не заузимајући став, али да је мишљење већине било да стара лица без прихода треба да добију одређену социјалну заштиту. Она, међутим напомиње да то никако не би требало да буде пензија, која представља штедњу запослених за старост и да та социјална давања никако не би смела да иду из пензијског фонда.
Она објашњава да сада у Србији постоји велики број пензионера са минималним пензијама које нису довољне за живот људи који су радили и издвајали.
Према подацима Фонда ПИО из јуна ове године, од 1,7 милиона пензионера најнижу пензију, до 10.000 динара, прима 6,2 одсто корисника.
Зец подсећа да је држава четири године консолидовала финансије, узимајући од пензионера оно што је њихово стечено право.
„Не можемо да дозволимо да се онима који су 40 и више година издвајали за своју старост се сада узима, да би се одатле градила социјално одговорна држава. индикат пензионера јесте за социјално одговорну државу, јесте за материјално обезбеђење социјално угрожених страних лица, али не науштрб пензија оних који су за то читавог радног века издвајали него из посебног фонда, већ прерасподелом средстава на други начин“, недвосмислена је Злата Зец.
Јесмо за то да се социјално угроженим старим лицима помогне, али не могу то радити социјално угрожени пензионери, сматра саговорница Спутњика.
