Дачић је изјавио да је председнику Србије Александру Вучићу предложио да социјалисти и Српска напредна странка заједно изађу на предстојеће изборе.
„Ја предлажем да идемо заједно на изборе да не би било проблема и да би се видело да нема разлога да ме ико сумњичи да идем са опозицијом“, рекао је Дачић поводом критика у јавности да СПС није лојалан партнер СНС-а и да жели да се удружи са опозиционим странкама.
Шта би социјалистима донела заједничка листа?
Програмски директор Демостата Зоран Пановић оцењује да је реч о јако дефанзивном потезу СПС-а, јер би се на заједничкој листи у великој мери изгубила специфичност социјалиста.
Он додаје да „процес исисавања ваздуха из СПС-а од стране СНС-а већ дуго траје“ тако да је питање да ли је реч о „превентивном предлогу Вучића којег је Дачић морао да прихвати“ и обелодани или о некој врсти Дачићевог маневра.
Пановић подсећа да не треба заборавити да је Вучић, када је дао мандат Ани Брнабић за састав Владе, рекао да ће у тој Влади постојати нека врста „ко-премијера“, где би Брнабићева била задужена за економске односе, док би Дачић водио политички део Владе.
„Како време одмиче, изгледа да је Ана Брнабић прилично ојачала и сада говори и о другим темама, а не само о дигитализацији, од које је направила идеологију, док се Дачић стриктно држи свог ресора. На моменте се чини чак чини да је Дачић највећи део посла свео на лобирање која ће земља из Трећег света повући признање Косова. Са те стране је његова позиција слабија, али, са друге стране, коалициони капацитет СПС-а на моменте изгледа још виталан“, каже Пановић.
Бизарна ситуација
Према његовим речима, Вучић има механизме да смањи рејтинг СПС-а по потреби, а то би могао постићи не само заједничком листом са СПС-ом, него и прављењем листе провладине левице на којој би уз социјалисте биле и партије Александра Вулина и Расима Љајића.
„Упркос заклетвама на лојалност Вучићу и СНС-у, СПС је ипак, на неки начин, измакнут из директне конфронтације са опозицијом. И када упуте неку жаоку према опозицији, она више делује рутински“, каже Пановић.
Он сматра да је врло важна ствар која се тиче предстојећих избора питање да ли ће Савез за Србију остати при одлуци о бојкоту, јер би у том случају постојала могућност да у Парламент уђу само напредњаци и социјалисти.
„Ако буде јединствене листе СНС-а и СПС-а, фактички бисмо могли доћи у бизарну ситуацију да само једна листа пребаци цензус“, наглашава Пановић.
Одлука на Вучићу и СНС-у
Саговорник Спутњика сматра такође да је сваки Дачићев пут мимо СНС-а крајње ризичан и неизвестан, те да се Дачић као искусан политичар на то не би ни усудио.
„Он је посебним маневрима у својој партији и одабиром потпредседника потврдио да је мајстор технологије власти која се може назвати демократским централизмом, а то је једна врста модификованог искуства технологије власти из комунистичких времена“, оцењује Пановић.
Извршни директор ЦеСида Бојан Клачар каже да је у Дачићевој изјави најважнији слој његово отварање питања будуће сарадње кроз евентуалну предизборну коалицију, с тим што ће одлука зависити од Вучића и СНС-а.
„Такође, реч је некој врсти поруке опозицији, што је Дачићев став који је више пута поновио, јер је дубоко свестан да на следећим изборима не може доћи до промене, као и о покушају пасивизације критика из СНС-а на рачун СПС-а“, сматра Клачар.
Луксуз СПС-а
„Међутим, та коалиција почива на добрим личним односима Дачића и Вучића, као и добрим резултатима СНС-а и СПС-а на изборима“, додаје Клачар
На питање ко би био добитник, а ко губитник евентуалним изласком на изборе на заједничкој листи, Клачар сматра да би већи губитник могао бити СПС, зато што је још 2017. године „жртвовао“ свог председничког кандидата да би подржао Вучића.
„Врло је незгодно када сте мањи коалициони партнер који има исто или врло слично бирачко тело са већим коалиционим партнером, и то не мало већим, већ са огромном странком која може да вас на озбиљан начин угрози“, додаје извршни директор ЦеСида.
„Међутим, треба бити поштен и рећи, имајући у виду бојкот, опозицију која је фрагментирана и врло стабилан рејтинг СПС-а у последњих годину дана, они су континуирано изнад десет одсто, да СПС има луксуз да на следећим изборима жртвује своју посебност и самосталност, излазећи на заједничкој листи са СНС-ом, зато што, објективно говорећи, не постоји странка која може да их угрози“, каже Клачар.
Дугорочни загрљај — клиничка смрт СПС-а
„Дачић је вероватно понудио сарадњу Вучићу, јер је био свестан да неће пуно изгубити, а може много да добије, јер му то гарантује сигурну партиципацију у будућој власти, која би могла у пуном мандату да опстане до 2024. године“, каже Клачар.
Међутим, наши саговорници се слажу да, дугорочно гледано, социјалистима не одговара тако чврст загрљај са СНС-ом, а Пановић сматра да би тај загрљај могао довести до „клиничке смрти“ СПС-а.
