Наука тврди да Земља постоји четири и по милијарде година, а људи је својим домом називају тек 200.000 година. Није ли зато логично питање — како је планета постојала без људи и како ће изгледати ако људи више не буде, пише портал „Експрес“.
Научници су изнели неколико предвиђања:
После неколико часова
Ефекти нестанка људи би се одмах осетили у свету. За само неколико часова догодиле би се шокантне промене, а планета какву познајемо заувек би се променила. Будући да већину електричних централа покрећу фосилна горива које производе људи који воде те електране, струје би нестало. То значи да би се сва светла и уређаји које покреће та струја напросто угасили. Свет би се замрачио, а остало би тек онолико струје колико је производе соларни панели и ветрењаче.
После неколико дана
За 48 часова без исправног одржавања угасиле би се и ветрењаче и соларни панели, па ни оно мало струје не би више постојало. Кућни љубимци би почели да гладују и умиру од дехидрације, будући да нису прилагођени за самостално преживљавање. Патила би и стока на фармама. Железничке станице и сва подземна инфраструктура би се вероватно брзо нашла под водом, будући да пумпама које то спречавају управљају људи.
После две-три недеље
Неке животињске врсте које су људи „дизајнирали“, попут булдога и теријера, изумрле би врло брзо. Велики пси би, захваљујући свом инстинкту преживљавања, почели да формирају велике чопоре и почели би да лове мање животиње. Све домаће животиње постале би плен за већ постојеће дивље животиње, које би, без људи од којих се склањају, почеле да навиру и у градове. За неколико недеља бројне животиње које су затворене у зоолошким вртовима би вероватно успеле да побегну и убрзо би постале предатори, као и њихови преци.
После месец дана
Вода која помаже у расхлађивању бројних нуклеарних електрана широм света би испарила, што би изазвало девастирајуће нуклеарне експлозије. Милиони животиња и биљака би умрли од радијације или рака проузрокованог тим експлозијама. Канализациони системи који се ослањају на људско управљање би такође престали да раде, а после скупљања прекомерних количина без регулације, сав садржај би се излио у реке и језера. То би убило већину живота у њима, уништавајући целе екосистеме. Хемијске и индустрије производње гаса би такође почеле да утичу на околину, јер би се хемикалије отпустиле у атмосферу, док би природни гас изазвао пожаре који би трајали данима.
После годину дана
Земља би, годину дана после нестанка људи, почела да се „самоизграђује“, јер више ништа не би било под контролом или моделовањем. Срећом, планета би успела да се опорави од свих нуклеарних, хемијских и сличних катастрофа прилично брзо. Без изненађења, сви материјали који би иначе били рециклирани, попут пластике и електронике, сада би се нашли у воденим токовима. После годину дана сателити би почели да падају са неба, правећи спектакл који би личио на кишу метеора.
После 25 година
Без људи и њиховог утицаја на мутације код биљака, оне би расле веће, али и лакше, при чему би неке врсте изумрле, а оне отпорније доживеле огромну експанзију. Биле би потребне око две деценије да се вегетација врати у своје природно, оригинално стање. Биљке би „преузеле“ и градове, које би сада прекриле траве, грмље и дрвеће. Са вегетацијом би дошле и животиње које од ње зависе.
Тако би градове преплавио дивљи живи свет, а зграде и куће би без одржавања масовно пропадале. Градови попут Дубаија и Лас Вегаса би се вратили у своје природно стање — па би их сасвим прекрио песак. Појавили би се први знаци недостатка људског загађења, па би тако, на пример, видљивост била знатно већа.
Триста година касније
После три века светом владају животиње, а некада угрожени слонови сада би се потпуно опоравили. Вероватно би се егзотичне животиње из зоолошких вртова рашириле и размножиле широм планете. Лавови и слонови вероватно би јурили Берлином, Паризом и Њујорком. Велике челичне конструкције, попут мостова и небодера, почеле би да падају због корозије. Морски свет би се такође опоравио и невероватно развијао без људи, а светска мора би постала преплављена животом.
Десет хиљада година касније
Сви градови и сваки могући подсетник на постојање људи би нестали, изузев неколико камених структура које су и до данас одолеле зубу времена, јер су израђене за вечност. Претпоставља се како би међу њима биле само пирамиде, Велики кинески зид и споменик на планини Рашмор.
После 50 милиона година
Једина ствар која је у вези са људима, а преживела би 50 милиона година, била би — пластика у фосилима, која би могла збунити ванземаљце будућности, ако би се икад затекли на Земљи. Планети би требало још додатних 50 милиона година да се реши пластике — последњег трага људског постојања.
Погледајте видео:
