Скупштинска расправа о предлогу закона о слободи вероисповести у Црној Гори заказана је за сутра, а гласање за четвртак; правни саветник Митрополије црногорско-приморске Владимир Лепосавић каже да је њиме прекршено све што је могло да буде прекршено.
„У случају изгласавања таквог закона, прва инстанца, када је реч о правном леку, је Уставни суд, а могуће је и обраћање Суду за људска права у Стразбуру“, каже Лепосавић.
„Овај предлог закона најпре крши међународне уговоре, укључујући и Европску конвенцију о људским правима, која гарантује неповредивост права својине, у смислу да се не може нико лишити тог права произвољно. Према Уставу Црне Горе све су те конвенције обавезне за примену и у Црној Гори“, објашњава за Спутњик Лепосавић.
Прекршено осам уставних начела
Према његовим речима, овим се предлогом крше сва основна уставна начела — о забрани дискриминације, о једнакости пред судом и пред законом, о забрани ретроактивног дејства правних прописа, о праву на правично суђење, начела о равноправности верских заједница међу собом и о њиховој одвојености од државе — седам или осам уставних начела.
„Њиме се, такође, суспендује Закон о својинско-правним односима и Закон о катастру, који су системски закони у овој области, који предвиђају судску заштиту, односно утврђивање права својине судским поступком кад год постоји спор, а не као што је овим законом предвиђено — неким новим, ад хок управним прописом“, каже он.
„Као што видите, прекршено је све што је могло да се прекрши“, истиче Лепосавић.
Правни лек — Уставни суд и Међународни суд правде
Упитан шта би, у случају изгласавања закона, могао да буде правни лек, он указује да је из скупштинског Законодавног одбора стигао документ стручне службе, који је потом, вероватно под притиском, повучен и неће даље бити разматран, а који говори да је Предлог неуставан.
„Ако се изгласа, он ће очигледно бити антизакон и неуставан је. Први правни лек је да се пред Уставним судом покрене поступак за оцену овог закона неуставним. То одлучивање Уставног суда би, по нама, требало да се деси у року од 24 часа, ако не и раније, јер је ствар јасна“, истиче Лепосавић.
Постоји могућност, каже он, да се, по одређеним правним основама, покрене поступак пред Међународним судом за људска права одмах, а у неким правним основама и касније, када се исцрпе правна средства.
„У неким случајевима Суд за људска права не захтева да се до краја исцрпе правна средства. Чека нас и правна и свака друга борба од које нећемо одустајати“, закључује Лепосавић.
