Обраћајући се посланицима, министар Вулин је рекао да му је велика част што може да представи два кровна документа која дефинишу стратегију, не самоодбране, него и стратегију политике наше земље.
„Република Србија помно прати промене у окружењу и прилагођава своју одбрамбену и безбедносну политику тим променама, како би на најбољи начин заштитила своје националне и одбрамбене интересе, а то су очување суверености и територијалне целовитости, војна неутралност, брига о српском народу ван граница Србије, европске интеграције и ефикасна правна држава. То су основна полазишта за израду стратегијских докумената“, истакао је министар Вулин.
Министар Вулин је нагласио да су у документу први пут утврђени национални интереси и основе система националне безбедности.
„Посебно се истиче да за Републику Србију није прихватљиво противправно и једнострано проглашена независност територије коју административно обухвата Аутономна покрајина Косово и Метохија. Сматрамо то угрожавањем националне вредности и интереса наше земље. Подвлачим још једном да је по први пут држава Србија смогла снаге и храбрости да изађе пред читав свет и да каже шта је то шта је наш национални интерес“, рекао је министар одбране и додао да „Стратегија утврђује седам националних интереса: очување суверенитета независности и територијалне целовитости Републике Србије, очување унутрашње стабилности и безбедности Републике Србије и њених грађана, очување постојања и заштите српског народа где год он да живи“.
Седам националних интереса за одбрану Србије
„Та реченица коју сам сада изговорио никада није нашла своје место под сунцем, у историји модерне српске државе. Никада српска држава, никада држава Србија није рекла да је њен национални интерес очување живота Срба без обзира где они живе. И никада, као у документу који је пред вама, није речено да је Република Српска и њено очување приоритет наше спољне политике. Држава Србија на овај начин веома јасно каже шта је национални интерес и шта се мора бранити. Пре нас као да се нико тога није сетио. Прошла стратегија је рађена 2009. године. Следећи интерес је очување националних мањина, њиховог културног, верског и историјског идентитета, очување мира и стабилности у региону и свету, европске интеграције и чланство Републике Србије у Европској унији, економски развој и укупни просперитет, као и очување животне средине и ресурса Републике Србије“, рекао је министар одбране.
„Стратегијски концепт одбране изражава основне ставове о начину ангажовања система одбране, а заснива се на моделу тоталне одбране. Модел тоталне одбране је и раније помињан, у претходним стратегијама, али се на њему ништа није урадило. Ми смо рекли, уводимо професионалну војску, она ће бити мала, добро обучена и организована, добро наоружана и када дође до првог удара, она ће га задржати, а онда ће доћи ко“, запитао се министар одбране.
„Јер после тога, после овог првог дела концепта тоталне одбране, у који се није уложио ни један динар, и око кога се ништа није радило, нема ко да дође. Трагични су подаци оних који су позивани у резерву. Прекинуто је са обуком нашег становништва, а концепт тоталне одбране управо каже да сваки грађанин Србије, у складу са својим могућностима, здравственим, образовним, има право и обавезу да учествује у концепту одбране своје земље, онако, дакле, како може. Неће сви носити оружје, али итекако има простора за свакога. Е сад, ми смо то увели, написали и једноставно престали да радимо на томе и ништа нисмо урадили. Ништа! Ово је сад наш начин да се поново бринемо о сопственој безбедности, и то није нешто због чега било ко треба да буде забринут, јер то је право и обавеза, а у читавом свету много мирније земље него што је наша исто тако воде рачуна о оваквим елементима и чине све да њихова земља буде сигурна и безбедна“, рекао је министар Вулин.
Шест одбрамбених интереса
У функцији остваривања и заштите националних интереса, утврђено је шест одбрамбених интереса — заштита суверености, независности и територијалне целовитости и заштита безбедности Републике Србије и грађана; очување мира и безбедности у региону и свету; унапређење националне безбедности и одбране кроз процесе европских интеграција; војна неутралност Републике Србије и сарадња и партнерство са државама и међународним организацијама у области безбедности и одбране.
„У овом документу истакнут је став да је за Републику Србију апсолутно неприхватљива косовска независност. Овде долазимо до још једне од кључних елемената стратегија које су пред вама. Наше чврсто опредељење о инсистирању на политици војне неутралности. Војна неутралност је став грађана ове земље, став Народне скупштине, Владе и став председника Републике и нешто од чега се и овим документом појачава наша решеност да останемо војно неутрални. Управо због тога, приметићете да се по први пут у овом документу, осим помињања наше сарадње са НАТО пактом, кроз Партнерство за мир, што сматрамо оптималним нивоом наше сарадње, дакле искључује чланство — говори и о нашој сарадњи са ОДКБ-ом, дакле Уговором о колективној безбедности. Неки га називају и источни НАТО. То је први пут, јер никада до сада ниједан папир у нашој земљи — иако је имао ставове о војној неутралности — није водио, и није предлагао овако избалансирану политику, дакле, сарађујте са Истоком сарађујте и са Западом.
Имајте заједничке активности са Западом, али имајте их и са Истоком. Ово је први пут да један званични предлог, да званична Стратегија излази пред грађане Србије и каже да ће сарађивати исто са Истоком, као и са Западом, и то врло јасно и прецизно дефинише. Навешћу вам пример, да смо ми, драги грађани, имали од 2000. па до 2012. године са Руском Федерацијом заједничких активности — нула, дакле, нисмо радили ништа, а рећи ћу вам да сада имамо 96.
Дакле, видите да постоји разлика, а да нигде нисмо угрозили начело војне неутралности, јер исто тако сарађујемо и са западним земљама, водећи рачуна на првом месту о грађанима Србије, и шта су наши интереси. Не, дакле, шта су туђи интереси, већ шта су наши интереси“, рекао је министар одбране.
„Војску Србије сада организују, уређују и воде они који слушају само глас грађана Србије и баш никог другог“, закључио је министар одбране Александар Вулин.
