ХРИСТОВОМ ВОЈНИКУ МИЛОЈУ ШЋЕПАНОВИЋУ
У времена неправде и силе
Кад из таме диже се Сотона
И пред војском безбожника крену
Пут светога Христовога трона
У земану кад се кано море
Клети Балкан опет заталаса
Нож крвави када на Авеља
Подли Каин трже иза паса
У вактима бесуђа и мрака
Кад потомци несрећнога Јуде
Опчињени сјајем сребрењака
Сташе хапсит и пребијат људе
Ти си, вођен неком вишом силом,
Униформу полицијску скинô
Јер не хтједе за шачицу пара
Продат душу, људска величино
Ушао си храбро у станицу
Дао пиштољ и чин са рамена
И с тим гестом постао си, брате,
Херој овог бесудног времена
Рекао си „Нећу на комшије
Нећу хапсит ни друга ни брата“
И са те си двије реченице
Себи рајска отворио врата
У „Примјере чојства и јунаштва“
Себе овим сврстао си чином
Црна Гора поноси се с тобом
Ко са својим најбољијем сином
Сво је српство данас за те чуло
Ко за борца противу јереса
Предаци се данас наши славни
Твоме чину диве са небеса
Својим гестом у срце си дирнô
Марка, Јола, Новицу и Кења
И постао симбол непролазни
Људске части и људског поштења
