Природни гас, иако се многи труде да га као фосилно гориво сврстају међу кривце за климатске промене, односно у исту категорију где су угаљ и нафтни деривати, спада у енергенте који не загађују животну средину. То што га је ЕУ сврстала у одобрене енергенте за „Зелени договор“, свакако ће допринети даљој експанзији и технолошком развоју когенеративних гасних електрана, које су већ постале тренд у свету.
Такозвани „Зелени договор“ за улагање у чисту енергију објавила је ЕУ 16. децембра, а Француска је, како пише Билтен АЕРС-а, предводила групу земаља (Британија и источне државе ЕУ — Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка, Румунија, Бугарска и Словенија), заговорника нуклеарне енергије у инсистирању на ревизијама раније верзије правила о финансирању, која је била објављена 11. децембра, а која је искључивала нуклеарну енергију и гас из класификације технологије прихватљиве за инвестициони програм.
Граде се електране које ће користити зелену енергију
И Србија, која је на траси цевовода којим ће руски гас из „Турског тока“ ићи ка европским потрошачима је у тренду — већ гради гасне електране.
У суседној Хрватској, која је чланица ЕУ, 19. децембра је положен камен-темељац за нови комбиновани когенерацијски блок ККЕ ЕЛ-ТО Загреб, гасне термоелектране инсталиране снаге за производњу електричне енергије од 150 мегаватчасова и топлотне енергије од 114 мегавата. Занимљиво је да се овај пројекат финансира кредитом Европске банке за обнову и развој Европске инвестиционе банке.
Србија и остале земље бивше Југославије, које још нису у клубу ЕУ, вољне су, такође, да се укључе у ове нове инвестиционе енергетске токове. Поред тога што је већ завршила цевовод којим ће, када и Бугари заврше свој део гасовода, руски гас из „Турског тока“ преко Балкана и Мађарске ићи ка европским потрошачима, Србија се у тренд нових гасних пројеката укључила и планирањем и градњом гасних електрана.
На реду су и гасне централе
„Гаспром енергохолдинг“ са НИС-ом је у марту прошле године започео изградњу гасне електране у Панчеву на земљишту НИС-ове Рафинерије снаге 200 мегавата, чија је вредност 180 милиона евра, а која ће производити и струју и топлотну енергију. А Влада Србије је са овом руском компанијом потписала и документ којим се прецизира да ће таква гасна постројења бити грађена и у Крагујевцу, Београду, Нишу и Новом Саду. Постројење у Крагујевцу имаће инсталирану снагу од око 300 мегавата, док са локалним самоуправама у Београду, Новом Саду и Нишу тек предстоје анализе могуће градње.
Иако су данас когенеративне гасне електране нове генерације тренд у свету, због економских, али и еколошких разлога, треба рећи да се њихова градња у Србији најављује поодавно. У време када се планирала градња гасовода „Јужни ток“, марта 2013. године — приликом потписивања уговора о дугорочним испорукама гаса Србији Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома“, рекао је да „Гаспром“ планира да са српским партнерима гради гасне електране, којима ће, како је тада обећао, гас бити испоручиван под специјалним условима.
„Конкретно, разматрамо могућности изградње гасних централа. Спремни смо да оснивамо заједничка предузећа и да улажемо у те пројекте“, рекао је тада Милер, најављујући да ће са тим предузећима бити потписивани директни уговори за испоруке гаса по преференцијалним ценама јер „када будемо учествовали у испорукама електричне енергије тржишту такав директан уговор са централом (’Гаспромом‘) и преференцијална цена ће омогућити да имамо робу по конкурентним ценама“.
Са одлуком ЕУ да гас прогласи „зеленим“ енергентом не треба сумњати да ће бити заинтересованих да граде гасне електране нове генерације. Не само у Србији и Републици Српској. Тим пре што је за обновљиве изворе енергије неопходно обезбедити капацитете за балансну резерву у производњи електричне енергије (капацитети који се могу брзо и лако пустити у погон када ветар престане да дува, на пример, да би надоместили производњу струје из ветроелектрана).
