Реч је о делу гардеробе коју је носио Господ Исус Христ, која се у Светом писму назива долама. За њу су војници приликом Христовог распећа бацали коцку, ко ће да је узме.
„Јер, била је шивена из једног дела, није била ткана од више комада, па нису могли да је поделе, као што су то учинили са хаљинама“, објашњава за Спутњик јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве.
„По предању, доламу је Пресвета Богородица изаткала Господу Христу, а овде се налази један делић Хитона, једна честица, која је, благодарећи нашој браћи Русима, по благослову московског патријарха Кирила и нашег патријарха Иринеја, а делатношћу добрих људи који су се ангажовали, пре свега госпође Наталије Шатилине и организације ’Руска звона‘. И руска амбасада је била укључена у то да оваква светиња дође у Србију, да јој се народ може поклонити“, каже саговорник Спутњика.
Над светињом се дешавају чуда
Овај свештеник захвалан је Спутњику што је дошао да Хитон Господњи покаже свима, јер је Српској Цркви изузетно важно да до верног народа дође информација о овој реликвији која се чува у Јарославској епархији, у Спасо-Јаковљевском манастиру у Великом Ростову.
„Потребан нам је контакт са вечношћу, а управо овде имамо тај моменат који можемо заиста да искористимо, који може да остане печат за цео наш живот, који може заиста да га измени“, каже отац Арсеније.
„Већ имамо и искуства људи који су доживели одређену врсту преображаја, па чак и нека излечења која су се ту дешавала, тако да позивам све људе, оне који имају било какав лични проблем или се боре са болешћу, али и све друге који су у добром душевном стању да дођу да заблагодаре Господу за све што добијају свакога дана, да на један посебан начин доживе светињу“, истиче јереј Арсенијевић.
Доказ љубави Руског народа
Србија је прва земља у коју је Хитон стигао из Русије, па отац Арсеније наглашава да долазак Часне ризе има још једну димензију — учвршћује братство два православна народа.
„Ова светиња на исти начин подиже наша срца и уједињује их, бескрајно смо захвални нашој браћи из Русије за овакав дар, међу нама је заправо сам комадић неба“, објашњава старешина Вазнесењске цркве.
„Та љубав се управо показује у томе што се не даје таква светиња тамо где она неће бити испоштована на прави начин. Већ ту се осећа једна заиста братска љубав, зато што је нећете дати некоме ко не уме да се односи према таквом поклону. А управо је показатељ поштовања према нашем народу што је оваква светиња дошла код нас. Са друге стране, опет је то јединствена наша жеља да се што ближе приближимо Богу и његовом престолу, јер што су људи ближи Богу, ближи су једни другима“, каже наш саговорник.
Одежда јединства Цркве
Није познато када је распарчана једна од највећих хришћанских светиња, и где се све налазе њени делови, али се зна да је почетком 9. века византијска царица Ирина Хитон поклонила Карлу Великом приликом његовог крунисања, као симбол нецепања царства.
„У Константинопољу су сматрали да само један човек може бити цар хришћанске васељене. Пошто је тенденција на западу била другачија, иако тада још није дошло до поделе цркве, али у пракси је постојала, Карло Велики је био претендент на то да буде цар васељене. То је био поклон који је требало да умири те страсти и да му покаже како у хришћанству треба да постоји једно царство“, објашњава отац Арсеније.
Циљ је да се делу Христове одеће поклони што више људи, драгоценост је до сада боравила у Архиепископији београдско-карловачкој, Бачкој, Сремској и Нишкој епархији. У Вазнесењској цркви, која је отворена од седам ујутро, до седам увече, верници могу да је целивају до дана Светог Саве 27. јануара.