Америчко-иранска криза одговара Владимиру Путину, који користи и вреба сваку прилику за остваривање својих циљева — подривање поверења у САД, уништење репутације Вашингтона и ширење руског утицаја на Блиском истоку, пишу амерички медији. Иако није јасно на који тачно начин Москва може извући корист из заоштравања односа и ескалације конфликта између Вашингтона и Техерана, главни медији САД су уверени да ће било који исход одговарати плановима Кремља да повећа свој политички утицај у овом региону и створи раздор између Вашингтона и његових савезника.
Да ли је Путин заиста победник америчко-иранског конфликта
Александар Дормин, професор на Вишој школи економије, истиче да се око 90 одсто америчких медија налази под контролом Демократске партије, која и дан данас покушава да објасни да је за губитак на изборима 2016. године крива Русија, и у истом духу наставља да води изборну кампању, не би ли поразила Трампа већ у новембру ове године. Према мишљењу руских експерата, демократе покушавају да покажу јавности да све што Трамп ради више доприноси руским, него америчким интересима.
Осим тога, руски експерти сматрају да постоји велика разлика између Вашингтона и Москве, јер Русија има своју спољну политику, спољнополитичке и геополитичке циљеве, док у САД они зависе од унутрашњих противречности и догађаја на домаћој политичкој сцени.
„Поставља се питање — шта више утиче на ситуацију око убиства иранског генерала Сулејманија — унутрашња политика САД или настојање Трампа да демонстрира своју силу и решеност да заштити америчке националне интересе, као и могућност да ради све што хоће. У том смислу, ко је победио, а ко изгубио, показаће амерички избори, а у овим околностима спољнополитички циљеви се налазе на последњем месту. У великом степену ове догађаје одређује политичка борба у САД и избори“, рекао је Јуриј Рогуљов, директор Фонда за изучавање САД „Френклин Рузвелт“.
Рогуљов се слаже са писањем америчких медија да је Русија у сваком случају добитник у сукобу између Ирана и САД, јер, према његовим речима, Москва настоји да одржава добре односе са свим државама у региону Блиског истока и не постоји држава са којом Русија има отворено непријатељски однос. Са друге стране, САД се постављају непријатељски и свима прете. Експерт додаје да САД рат није потребан, а нарочито Трампу, који неће учинити ништа што би могло довести до ескалације конфликта.
Американци не могу да изађу на крај са конфликтима на Блиском истоку
У америчким медијима се појавио и сценарио према коме се, као последица убиства генерала Сулејманија, америчке трупе повлаче из Ирака под притиском локалних власти. Без трупа у Ираку, Американци нису способни да задрже своје позиције у Сирији, што повећава маневарски простор Русије, јача њене позиције, утицај и отвара простор за попуњавање политичког вакума.
САД не могу да изађу на крај са блискоисточним конфликтима
Према мишљењу Рогуљова, САД су се упетљале у блискоисточне конфликте са којима не могу да изађу на крај, чак и када желе, а нарочито када постоје иницијативе да их из тог дела истерају. Постоје велики ризици и велике компликације.
„САД су већ покушале да повуку војску из Ирака још за време Обаме. Али једна ствар је повући војску својом вољом и на основу своје одлуке, а друга ствар је повући војску зато што вас протерују, јер парламент те државе доноси одлуку о повлачењу ваше војске“, објашњава експерт.
Он додаје да када је Обама почео да повлачи војску из Ирака, појавила се Исламска држава, те је овај процес био обустављен. Слична ситуација је и са Авганистаном, где трошкови ратовања достижу цифру од 6 трилиона долара за 20 година америчког присуства. Иако је Трамп за повлачење војске и из Авганистана, сви су свесни да ће у том случају на власт доћи управо они са којима су Американци ратовали свих година.
Експерти су сагласни да се у овим околностима руски председник и повезивање Русије са америчко-иранским сукобом искључиво користе у сврху унутрашње политичке игре. Дормин додаје да Москви није место у овој причи, осим тога. она није имала никакве користи од убиства генерала Сулејманија, већ Израел.
Русија није била заинтересована за смрт Сулејманија
„Русија је најмање била заинтересована за смрт Сулејманија. Када су се руске војно-космичке снаге бориле са, забрањеном у Русији, организацијом ДАЕШ, на земљи су се против Исламске државе борили Иранци и шиити, који су у великој мери координисали своје активности са убијеним генералом Сулејманијем. У значајној мери, Иранци су били савезници Русије у борби против ’терористичке исламске заразе‘. Русија је била најмање заинтересована за убиство генерала. Најзаинтересованији за убиство генерала био је Израел“, објашњава професор.
На карту сличних објашњења је, на почетку америчко-иранског конфликта, играо и амерички „Блумберг“, за разлику од осталих медија. Према писању овог часописа, Путину је неопходан „план Б“, јер је смрт Сулејманија пореметила руске планове за Сирију, Иран и Турску. Овај сценарио је подразумевао да ће агресивне акције Трампа изазвати још агресивнији одговор са иранске стране, што ће на крају довести до ескалације конфликта у коме Техеран нема могућности за адекватну одбрану. Ово подразумева да ће Иран изгубити статус регионалне силе, а Русија неће имати другог избора, осим да изда Сирију и њеног председника Асада. Ова опција је брзо нестала из медијског простора, јер је реалност у потпуности оповргла ову могућност.
Као Путинову победу многи наводе и чињеницу да се европски лидери све више окрећу Русији, јер у њој виде поузданог партнера. Поједини амерички медији пишу да је стратегија САД на Блиском истоку мистерија чак и за америчке савезнике, што их све више приморава да сарађују са далеко поузданијом Русијом.
Рогуљов подсећа да ово није први пут да САД праве проблем својим савезницима, наводећи пример америчке инвазије на Ирак, када су Немачка и Француска, заједно са Русијом, изразиле протест због акција Америке. Експерт додаје да, иако је Ирак био пример типичне агресије, Американци нису због тога изгубили савезнике, нити се НАТО распао.
Експерти закључују да је унутрашња политика увек била примарна за Американце и да су многе спољнополитичке одлуке донете ради унутрашње политичке употребе, те да се ни у случају убиства иранског генерала и пропагирања да је Русија победник у америчко-иранском конфликту ништа ново није десило.
