Ова хемикалија идентификована је као супстанца која „изазива високу забринутост“, а највише су јој изложени запослени у продавницама, који су током целог радног времена у контакту са фискалним рачунима, у којима је она највише присутна.
Програмски координатор организације Алтернатива за безбедније хемикалије „Алхем“ Јасминка Ранђеловић каже за Танјуг да је бисфенол А једна од глобално најкомерцијалнијих хемикалија која се користи у производњи термалних папира као развијач боје.
Осим у фискалним рачунима, има је и у осталим врстама термалног папира, попут слипова са банкомата или других потврда о плаћању, затим у папирићима са бројевима у банкама и поштама за чекање у реду, фискалним ролнама у велепродаји ...
„Алхем“ је 2017. године спровео истраживање о томе колико је та супстанца присутна у термалном папиру, папирној и пластичној амбалажи за храну, а имали су 33 узорка термалног папира или класичне папирне амбалаже.
Истраживање је показало да је концентрација бисфенола А у фискалним рачунима била и до 40 пута већа од дозвољене и кретала се од 0,62 до 0,91 одсто, а дозвољено је да он буде присутан у проценту од 0,02.
Само у једном узорку, односно фискалном рачуну, није било супстанце, а реч је о трговинском ланцу из Шведске, на коме је такође и назначено да не садржи бисфенол А, каже Ранђеловићева.
Она наводи и да су након истраживања упутили апел државним институцијама и приватном сектору, малопродајним ланцима да замене фискалне рачуне који садрже штетну материју другим, који је не садрже.
Ранђеловић истиче да су државни органи реаговали брзо и да је, након што су објављени резултати истраживања, донета одлука о забрани, као и у ЕУ.
Прелазни период од шест месеци
Она наводи да до сада немају сазнања да је у међувремену, пре ступања на снагу забране, неко од трговинских ланаца одлучио да реагује и избаци бисфенол А из термалних папира пре ступања на снагу ове одлуке.
Истиче и да су наши прописи, пре свега Закон о хемикалијама, хармонизовани са прописима ЕУ, те ће забрана која ступила на снагу у ЕУ од 2. јануара 2020. нама омогућити такозвани прелазни период од шест месеци да би се произвођачи и дистрибутери прилагодили, односно почели да користе термалне папире на тржишту које не садрже ову хемикалију.
Ранђеловић напомиње да је доказано да је материја токсична и изазива различите здравствене проблеме, а преко контакта са кожом може доспети у организам и утицати на сметње у развоју плода и пореметити рад хормонског система, утицати на метаболичке процесе, довести и о респираторних проблема, као и проблема са кожом.
„То је једна од најкомерцијалнијих хемикалија у свету и она се производи у јако великим количинама, милионима тона, и користи се за производњу поликарбонантне пластике, односно додаје се као адитив да би постала тврда“, објашњава Ранђеловићева.
Каже да се налази у премазима конзерви, да се користи за производњу пластичних флаша за вишекратну употребу (спортским), има је и у оквирима наочара, у спортским реквизитима, нарочито рекетима...
Ипак забрана подразумева само њено искључивање из термалних папира, односно да је у њима не сме бити више од 0,02 процената.
Раније је забрањено њено стављање у промет у посудама за исхрану беба.
Алтернатива за безбедније хемикалије покренула је крајем прошле године апликацију „Скен фор кем“, уз помоћ које се може сазнати да ли роба коју купују садржи такозване супстанце које изазивају забринутост.
Ова апликација омогућава кориснику да скенирајући бар-код производа пошаље захтев компанији која је произвођач, а законска обавеза компаније је да одговори на тај захтев, каже Ранђеловић.
Апликација је осмишљена тако да се њом могу скенирати предмети, посуде, играчке, одећа, обућа, а најризичнији су пластични производи направљени од поливинил-хлорида, познатијег као ПВЦ.
Боља контрола дечјих играчака
Ранђеловићева каже да су се, што се тиче безбедности играчака, ствари промениле набоље јер је донет Правилник који је усаглашен са прописима ЕУ и сада су боље дефинисане декларације.
„’Алхем‘ је раније тестирао играчке у познатим радњама и налазили смо играчке које су садржале недозвољену количину фталата. Захтевали смо ванредни надзор инспекције и оне су повучене са тржишта“, рекла је саговорница.
Како каже, фталата најчешће има у луткама, меканим лоптама, играчкама за купање деце...
У Министарству животне средине кажу за Танјуг да је Правилником о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија дефинисана забрана стављања у промет термичког папира, после 30. јуна 2020. године, који садржи 0,02 одсто (м/м) или више бисфенола А.
На основу Закона о хемикалијама, дефинисано је да санитарни инспектор обавља инспекцијски надзор над применом ограничења и забрана производње, стављања у промет и коришћења хемикалија и производа намењених за општу употребу.
Законом о предметима опште употребе, између осталог, прецизирано је да се под тим предметима подразумевају материјали и предмети који при употреби долазе у непосредан контакт са кожом, односно слузокожом.
Контрола забране у вези са термичким папиром у складу са Законом о хемикалијама и Законом о предметима опште употребе је у надлежности санитарне инспекције, кажу у ресорном министарству.
