Тако за Спутњик историчар Александар Раковић, сведок догађаја, коментарише информације које су ових дана процуреле са састанка америчког амбасадора у Ватикану са српским епископима 2007. године у Београду. Амбасадор Томас Патрик Милејди састао се са архиепископом охридским Јованом, тадашњим владиком захумско-херцеговачким Григоријем, епископом липљанским Теодосијем, владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем и тада епископом аустралијско-новозеландским Иринејом.
Епископ Јоаникије је кратко за Спутњик само потврдио да је био на том састанку, али на детаље у вези са састанком нас је упутио на Раковића, који је белешке које је том приликом водио преточио у његову књигу — „Срби и религијски интервенционизам“.
Порука о српском црквеном питању — став Ватикана
Указујући на ток дводневне посете Београду амбасадора Милејдија, Раковић напомиње да је он дошао у мисију која је била у име неке од римокатоличких структура, извесно најпре из Ватикана, а не у име САД, мада су неке од порука представљале и јасан амерички став. То је и показао у разговору са архиепископом охридским Јованом.
Став амбасадора да Српска православна црква (СПЦ) нема шта да тражи у Македонији, каже Раковић, за СПЦ није био прихватљив, као ни порука за владику Јоаникија из Црне Горе која се односила на три светиње у поседу Цетињског манастира. Предлог да се оне нађу под заједничким покровитељством СПЦ и Католичке цркве владика Јоаникије је одмах одбио.
„Истог момента је рекао да то није прихватљиво за СПЦ и амбасадор Милејди се у то није много упуштао. Сећам се кроз маглу, нисам записао тај део, али се ту и Малтешки ред помињао“.
То је оно о чему је касније говорио некадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић, откривајући да му је у посету дошла висока делегација Малтешког реда и понудила 150 милиона долара за три реликвије које се налазе у поседу СПЦ.
Милејди је имао и поруку за БиХ
„У разговору Милејдија и епископа то је успутно дотакнуто, и када је владика Јоаникије одбио први предлог, то више није ни помињано“, истиче Раковић за Спутњик, указујући и на поруку коју је утицајни амерички римокатолик на састанку имао за БиХ:
„Помињано је оно што се тицало владике Григорија, да је потребна сарадња Срба и Хрвата у БиХ. То је рекао и тадашњем премијеру Републике Српске Милораду Додику, и та сарадња је успостављена“.
Он подсећа да је већ сутрадан по окончању састанка у Београду Милејди отишао у Бањалуку на разговор са тадашњим премијером Републике Српске Додиком и да су тамошњи медији објавили да је управо то била тема састанка и да је он био плодоносан. Јасно је, каже, да је утицајни амерички римокатолик у том случају носио поруку своје цркве — да хришћани почну тешње да сарађују, како би се спречила доминација муслимана, што иначе није било у складу са америчком политиком.
На питање шта види као разлог посете и разговора америчког амбасадора у Ватикану са одабраним епископима СПЦ, саговорник Спутњика одговара:
„Да испита терен, да испипа пулс и да пошаље одређене поруке“.
