Специјална јединица биће опремљена за извршавање напада на копнене и морске циљеве, а за то ће користити високопрецизно наоружање дугог домета, попут хиперсоничних ракета. Како наводе амерички медији, то ће вероватно помоћи САД да „очисте“ пут Ратној морнарици у случају сукоба. Јединица ће највероватније бити базирана на острвима источно од Тајвана и Филипина, али још није познато када ће бити распоређена.
„Просто је нереално супротставити се истовремено Кини и Русији у Пацифичком региону, који је обухваћен кинеском војном доктрином. Чак и ако имају највећу морнарицу на свету и користе најновије наоружање, мислим да ће Американци имати одређених проблема, нарочито у ситуацији када кинеска и руска флота имају много бржи темпо развоја, док групе америчких носача авиона сваке године губе на значају, претварајући се из моћних борбених јединица у погодне мете“, каже за Спутњик војни експерт Сергеј Ченик.
Специјална јединица за неутрализовање могућности које имају Русија и Кина
Амерички секретар за одбрану Рајан Макарти је рекао да ће специјална оперативна група помоћи у неутралисању „неких могућности“ којима располажу Русија и Кина, чији је циљ да држе америчке групе носача далеко од континенталне Азије.
Макарти је навео да ће склапањем новог споразума са Националном канцеларијом за извиђање бити подржани предузети кораци. Према том споразуму, америчке снаге ће моћи боље да пресрећу информације са постојећих и будућих сателита на ниској Земљиној орбити.
Према Макартијевом плану, тај корак ће омогућити америчкој војсци да изгради нову парадигму у Пацифичком региону, где копнене снаге могу да „пробију“ одбрану непријатеља за ваздушне и морнаричке снаге.
САД изгубиле доминацију у Пацифику
Стручњаци сматрају да су САД изгубиле војну супериорност у Пацифику, као и способност да одржавају повољан однос снага у региону. Како наводе, кумулативни ефекат од ратова на Блиском истоку, строга штедња и неадекватно улагање у напредне војне капацитете и социјалне програме у Америци довели су до тога да америчке снаге буду слабо припремљене за надметање са великим силама у Индопацифичком региону.
Експерти објашњавају да је циљ тренутне америчке националне одбрамбене стратегије превазилажење кризе стратешке инсолвентности. Та стратегија пред снаге Обједињене команде у Пацифику ставља задатак да се припреме за рат између великих сила, а не за неколико мањих сукоба, и позива војску да одреди приоритете у обуздавању Кине.
„Мислим да је ова Макартијева изјава покушај да се изрази жеља за доминацијом у региону, коју Америка све више губи. Врло је могуће да ће они моћи да пошаљу посебну групу у Пацифички регион, али последице тога могу бити неочекиване, посебно за саме САД“, рекао је Ченик.
Коментаришући америчке планове о распоређивању специјалне јединице за „обуздавање“ Русије и Кине, Пекинг је саопштио да рачуна на разумност Вашингтона у Азијско-пацифичком региону, истичући да ће Кина своју огромну моћ користити у конструктивне и мирољубиве сврхе.
Хитна модернизација америчке флоте
Студије су показале да се Ратна морнарица САД, осим подморничке компоненте, мора хитно модернизовати, јер је Кина престижу. У извештају на 118 страница, амерички аналитичари Брајан Кларк и Тимоти Волтон истичу главне недостатке америчке морнарице, наводећи да су вишенаменски бродови, опремљени снажним радарима противракетне и противваздушне одбране, као и бројним навођеним ракетама вертикалног лансирања, који су некад сматрани моћном силом, постали рањиви, пошто су се противници адаптирали на те америчке борбене могућности.
Према мишљењу америчких аналитичара, Ратна морнарица САД треба у потпуности да искористи пасивна извиђачка средства (сензоре) и на тај начин смањи своју зависност од гигантских радара ПВО и ПРО.
Извештај такође показује да данас Ратна морнарица САД не испуњава у потпуности постављене задатке, не само у ратним, него чак и у мирнодопским временима.
Према студији, око три четвртине снага Ратна морнарица САД, укључујући бродове у експлоатацији и оне чија је изградња планирана, састоји се од великих бродова са великим радарима противваздушне и противракетне одбране. У стварности ти бродови се више користе за потпуно другачије задатке, као што су борба против подморница, извиђање, одвраћање, поморска безбедност и антитерористичке операције, пошто Ратна морнарица САД нема велику бродску борбену јединицу која би могла да обавља те функције. Како наводе аутори студије, одржавање и модернизација данашњих разарача и крстарица са навођеним ракетним оружјем је прескупо. Вредност тих послова износи око 1,8 милијарди долара, а модернизација крстарице или разарача кошта више од 100 милиона долара и траје више од годину дана.
У студији се претпоставља да ће до 2048. године бити направљена флота од 74 велика ратна брода и да ће бити размотрен захтев из 2016. године за 52 мања брода. У том сценарију, уместо великих бродова, морнарица би улагала у корвете са навођеним ракетним оружјем и беспилотне бродове. Студија такође каже да ће у том случају морнаричким снагама бити потребно укупно 96 корвети и 110 средњих беспилотних бродова.
На тај начин се планира трансформација америчких морнаричких снага у мању, функционалнију флоту, која ће моћи да извршава савремене задатке са јефтинијим бродовима. Верује се да ће то значајно повећати офанзивне способности морнарице.
