Путин је у обраћању Федералној скупштини 15. јануара доста пажње посветио демографији, која је за њега међу приоритетима руске унутрашње политике.
Већ постојећи програм материнског додатка, чији је главни циљ да се помогне породицама које се одлучују на друго дете, биће проширен и настављен до 31. децембра 2026. године, али, како је рекао, то није све. При рођењу првог детета породица ће имати право на додатак у обиму у којем он постоји данас, а који после индексације у јануару ове године износи 466.617 рубаља (око 6.800 евра). Управо толико било је предвиђено до сада за рођење другог и трећег детета.
Предвиђена су и улагања у дигитализацију и интернет за сваку школу, а повећаће се и примања наставника. За модернизацију здравственог система додатно је издвојено 550 милијарди рубаља, од тога више од 90 одсто из федералног буџета.
„Када је реч о економији — најважнији задатак за Централну банку и Владу је повећање прихода грађана, а у складу са тим потребне су структурне промене“, поручио је Путин.
То значи да од 2021. године темпо раста БДП-а Русије мора бити виши од оних у свету, а да би то било могуће — неопходан је нови инвестициони циклус и улагање у нова радна места и инфраструктуру.
Мере — подршка народу, опомена за политичаре
У разговору за Спутњик, Бојан Билбија подсећа да је Путин управо познат по томе да је по доласку на власт спровео тешке социјалне и економске реформе у земљи која је тада била на ивици социјалне егзистенције, као последица дивљег либералног капитализма с почетка 90-их година прошлог века.
„Путинова далеко одговорнија социјална и економска политика довела је до раста његове популарности, грађанима је вратио наду у боље сутра, омогућио породицама и грађанима уопште да живе боље и то је кључ његовог политичког успеха“, наводи он.
Ипак, указује Билбија, с почетком економске кризе пре десет година и рата санкцијама са Западом због Украјине, ти социјални стандарди су почели да попуштају, иако су и Путин и Влада у свим годишњим плановима и извештајима увек наглашавали да се ниједна мера штедње неће одразити на пад социјалног стандарда.
„Али то није лако одржати, и мере које је Путин предложио у говору пред Парламентом управо имају за циљ да се додатно осигурају и ојачају најсиромашнији слојеви друштва од свих негативних утицаја“, истиче Билбија.
Према Билбији — то је, такође, на трагу Путинове политике подршке расту наталитета, јер је демографија велики проблем Русије, која је у неким моментима губила и по милион становника годишње, а просечно је тај број достизао пола милиона годишње.
„То су огромни удари на демографску стабилност и све Путинове мере, укључујући давања мајкама за друго, треће и више деце, биле су усмерене управо на то да се повећа наталитет и да се обнови демографска база земље“, оцењује саговорник Спутњика.
Овим мерама, и с променом на челу Владе, Путин жели, сматра Билбија, да дâ нови импулс таквој политици, али и да одржи високо поверење грађана и да покаже да неће одустати од подршке обичном народу.
Влада мора да се фокусира на програм развоја
Проректор Финансијског универзитета при руској Влади доктор економских наука Алексеј Зубец сматра да, без драматичног повећања плата лекарима, учитељима неће бити решени проблеми које је Путин означио у Мајском указу, али да је питање — где наћи новац.
„Постоје два пута — повећавати порезе, и други — развијати привреду. Први пут не води никуда, он ће изазвати стагнацију привреде и маса у буџету неће расти, него ће се смањивати“, каже он.
„Други пут значи развој производње, а главни пробем је како остварити раст већи од 1,7 одсто, колико је био у трећем кварталу прошле године“, каже Зубец.
„То је кључни задатак и желео бих да чујем решење. Постоје национални пројекти, али они су предвиђени за трошење новца, за здравство и демографију. Нама је данас потребна јасна економска политика развоја земље“, истиче он и каже да се нада да ће задаци које Путин стави пред Владу довести до тога да она представи управо програм развоја, повећања инвестиција и раста производње.
За промене потребни нови људи
Анализирајући стање руске економије, Бојан Билбија подсећа да је она била у великом замаху пре десет година, али су због санкција стопе раста смањене.
„И та нека свежина и замах из прве декаде Путинове власти мало су спласнули. Људи су се мало и опустили, неки су можда мислили да су богомдани, и ово што се сада дешава је велика опомена и за њих, буђење из зимског сна и порука да неизвршавање председничких наредби неће бити толерисано“, истиче Билбија.
Билбија напомиње да је руској економији свакако потребно реструктурирање и нове мере и да очекује да ће се томе са новим људима сада дати знатно јачи импулс.
„Руска економија мора свакодневно да се модернизује, како би сустизала своје глобалне конкуренте на Западу. Путин то и ради, јача привредну базу, а потом ће се новац прелити и у те социјалне сврхе. За то су му потребни људи управо оваквог типа који ће то да раде у новој Влади“, закључио је Билбија.
