Широм Црне Горе на скоро свакодневним литијама учествује и до 200.000 грађана, па се поставља легитимно питање — ко у спору између Српске православне цркве и актуелне власти представља већинску Црну Гору.
У земљи чији је највећи пјесник Петар Петровић Његош рекао да је управо „народ бранич цркве и племена“, чини се да овај аргумент нарочито добија на снази.
Са друге стране, власти у Црној Гори, очигледно затечене масовним одзивом народа, сада тврде да се протести у организацији СПЦ користе као „негација црногорског државног бића и идентитета, али и Црне Горе као независне државе“, те да се Митрополија црногорско-приморска „не држи Устава, већ неодрживе позиције да је Црква изнад државе“.
По свему судећи, званична Подгорица припрема терен да се усвајање спорног Закона о слободи вјероисповјести представи не као отимачина црквене имовине, већ као „одбрана Црне Горе као независне државе“, како од вјерног народа СПЦ, тако и од мијешања Београда у унутрашње ствари Црне Горе.
Кампања власти у Подгорици против СПЦ
Аналитичар Бошко Вукићевић по последњим догађајима оцјењује да актуелни режим у Подгорици ни у сну није могао наслутити да ће његово инсистирање на неуставном и дискриминаторском закону изазвати такву ерупцију народне енергије — „незабиљежену у историји Црне Горе“, због чега се, како додаје, може закључити да се „властодршци налазе у прилично компликованој ситуацији, са суженим избором опција политичког дјеловања“.
Овај аналитичар ипак није изненађен реакцијом црногорских власти на масовно и јединствено „дешавање црногорског народа“. Како напомиње — од старта је било јасно да ће и овог пута примарни режимски „заштитни механизам“ представљати банална и толико пута поновљена реторика о „одбрани државе“.
„Ипак, чињеница која у самом зачетку обесмишљава отрцану причу коју је режим пласирао преко министра (одбране) Бошковића — јесу сама дешавања на улици. На окупљањима са јединственом масовношћу користе се црквени барјаци, пјевају се црквене пјесме, изговарају молитве, носе свијеће и иконе, док о било каквом насртају на нечији идентитет и државност нема ни говора“, каже Вукићевић.
Напротив, истиче он, сложно и братски корачају православци, ма како се национално изјашњавали, а присутни су и вјерници других конфесија.
„У коликој мјери актуелна дешавања обухватају цјелокупно православље у Црној Гори, потврђује и британски Би-Би-Си, који се никако не може оптужити ’за просрпску пристрасност‘, а који истиче да је седам од десет Црногораца привржено Српској православној цркви“, наводи Вукићевић за Спутњик.
Бесмислена прича о угрожености Црне Горе од СПЦ
Према речима нашег саговорника — ако и не бисмо узели у обзир ово конкретно побијање режимске тезе о „угрожености државе“ које долази са улица, такав наратив је са историјске тачке гледишта бесмислен, јер је, подсјећа — управо Митрополија на Цетињу створила државу Црну Гору.
„Наиме, Митрополија црногорско-приморска не само да не негира државност Црне Горе, већ је она, историјски гледано, утемељила и очувала нашу земљу. Заиста, није потребно бити професионални историчар да би констатовао апсурдност тезе о Митрополији као негатору црногорске државности. Дакако, људи који су преплавили улице црногорских градова нијесу поклоници многих политика које спроводи актуелна власт, а којима се мијења суштина историјске Црне Горе, и они заиста јесу негатори тих и таквих политика. Мишљења сам да ће супротстављање таквим политикама ускоро дати резултата и да ће слободни људи успјети да врате Црну Гору у свој традиционални историјски колосјек чојства и јунаштва“, закључује Вукићевић.