Дедеић је говорио на локалној загребачкој телевизији З1, у емисији водитеља Велимира Бујанца, који је у делу хрватске јавности често оспораван због својих крајње десничарских испада, а навођен питањима Бујанца, поручио је да све што се данас догађа у Црној Гори нема никакве везе са спорним Законом о вероисповести, већ да је намера да се сруши власт у Црној Гори и да се држава преда у „крило Србији и Српској православној цркви“.
Дедеић тврди да се то ради, јер се ни „Србија ни Српска православна црква никада нису помирили са тим да је Црна Гора постала независна држава“.
Похвалио се да је као једини „православни архијереј“ положио венац и одао пошту жртвама „великосрпске агресије у Вуковару“, те је говорио о великом и блиском пријатељству Црне Горе и Хрватске, које, како је рекао, није од јуче, већ датира још од средњег века.
За Србију је рекао да је „реметилачки фактор“ и да српски народ треба замолити да се спусти на земљу, јер нема више „велике Србије“ каква је била у време цара Душана.
Говорећи о наводном геноциду у Сребреници, Дедеић је рекао да су Црногорци доживели можда чак и већи геноцид од тог у Сребреници, који се догодио од 1918. до 1920. године, када су „велико Срби“ убијали све што је црногорско.
За бомбардовање Дубровника током последњег рата је рекао да је то била „велика срамота“, али да је то починила тадашња ЈНА, у којој је било Црногораца, Срба и Бошњака, и коју је осудио цео свет.
Дедеић: СПЦ је настала присилним уједињењем
Дедеић је рекао и да је Закон о слободи вероисповести у Црној Гори „пројекат“ који је донела црногорска држава, на чијем челу су одговорни људи, и у договору са Венецијанском комисијом, те да ће, према том закону, имовина Српске православне цркве бити враћена такозваној „црногорској православној цркви“.
Зато што, како је казао, ако би имовина била враћена држави, а да је не користи такозвана „црногорска православна црква“, онда је не би ни враћали.
За Српску православну цркву је рекао да не постоји 800 година, већ да постоји од Берлинског конгреса, и да је настала политичким декретом краља Александра, „када је за 1,5 милиона златних франака купљена аутокефалност од Цариграда“.
Тврди да Црна Гора још од 1844. године трпи притисак да није држава, већ покрајина Србије, али ће се то променити.
„Није њима стало до црногорског камена“, казао је Дедеић, на шта се Бујанац надовезао са опаском — „већ до топлог мора“, са чим се самозвани „митрополит“ такозване „црногорске православне цркве“ апсолутно сложио.
„СПЦ је настала присилним уједињењем и она је била искључиво инструмент посрбљавања свих неправославаца без обзира где живе“, рекао је Дедеић.
Оптужио је покојног српског патријарха Павла и митрополита Амфилохија да су у Немачкој формирали центар за покрштавање неправославаца, који би се потом у Србију враћали као православни Срби.
Дедеић је казао и да је Црна Гора, као независна држава која има своју политику, имала право да призна (самопроглашену) косовску независност, те је додао да су „независност Косова први признали Срби“.
Казао је и да је Српска православна црква у Србији изнад државе и да је њена ратна улога била да чува и од црквених пара финансира ратне злочинце.
Патријарха Иринеја, каже, добро познаје — предавали су некада заједно на Острогу. Иако се у почетку уздржавао од коментара на рачун српског патријарха Иринеја, Дедеић ипак није одолео Бујанчевом изазову да каже шта заиста мисли о српском првојераху.
„То је човек кратке памети, који је за српски и црногорски народ рекао да су близанци“, одговорио је самопроглашени митрополит.
„Ми нисмо близанци, Црногорци су народ који ту живи хиљаду година“, закључио је, а онда у ироничном тону додао да се, „ето, данас и близанци хируршки раздвајају“.
Дедеић се заложио и за постојање „хрватске православне цркве“
На изјаву шефа српске дипломатије Ивице Дачића о Црногорцима у Србији који подржавају власт у Подгорици и довођења у питање њиховог држављанства, Дедеић каже да би се и на то најрадије насмејао, а за шефа српске дипломатије као политичара је рекао да „није свако Туре за султана“, и да је том изјавом „сам себи скочио у стомак“.
Додао је и да би Црној Гори веома одговарало да се примени та Дачићева идеја.
„То су србоцрногорци, зовемо их двокапићи, када дођу у Србију имају једну, а када дођу на друго место имају другу капу“, рекао је.
Водитељ се у разговору са својим саговорником дотакао и Новака Ђоковића, констатујући да „човек пева о нечему што је бесповратно изгубљено“, док је Дедеић на то рекао: „Опрости им Боже не знају шта раде“.
А на питање како то да је црногорски рукометни тим играо у зеленим дресовима на утакмици са српском репрезентацијом, Дедеић је одговорио да је то за њега лично била велика победа, да није националиста, али да „више воли то што су њих (Србију) победили, него да су добили европско првенство“.
На Светском првенству у фудбалу је, каже, наравно — навијао за Хрватску, па је додао: „Ви сте ми најближи“.
Дедеић се заложио и за постојање „хрватске православне цркве“, јер, како је рекао — „православна црква постоји у САД и у Албанији, па што не би и у Хрватској“.
На то је Бујанац закључио да би Хрватска требала да донесе закон сличан црногорском, па би, каже, онда видели чија су црква на Цветном тргу у Загребу и манастир Крка.
Дедеић се томе придружио констатацијом да му је идеја о „великој Србији“ нешто чему се увек треба смејати, јер „они мисле да где је један Србин — ту је Србија“.
