Према процени аналитичара, 2020. године на динамику курса ће утицати промене у правилима „мајнинга“ криптовалута и нови амандмани у законодавству земаља.
Почетком јануара, за првих неколико дана, цена биткоина је порасла за 13 одсто — на 8,1 хиљаду долара за кованицу и тиме први пут од новембра 2019. године премашила цифру од 8.000 долара. Ове податке наводи портал „Коинмаркеткап“.
Аналитичар информационо-аналитичког центра „Алпари“ Владислав Антонов у разговору за РТ објашњава да је ова ситуација везана за реакцију инвеститора на погоршање односа између САД и Ирана. Америчке трупе су 3. јануара извршиле напад на Багдад, током ког је погинуо ирански генерал Касем Сулејмани. Као одговор на то, Иран је 8. јануара напао америчке базе у Ираку.
И криптовалуте као злато
Традиционално, током раста геополитичких тензија, инвеститори почињу активно да купују злато као поуздано средство за чување новца. Антонов је истакао да је у последње време биткоин такође постао „заштитно средство“.
„Геополитика утиче на курс биткоина. Раније су криптовалута и злато поскупљивали за време јачање трговинског рата између САД и Кине, када је јуан ослабио. Сада примећујемо да је повећана тензија између Сједињених Држава и Ирана такође изазвала истовремени раст цена злата и биткоина“, истакао је експерт.
Биткоин је 2019. године поскупео скоро за 94 одсто, са 3,7 хиљаде долара на 7,2 хиљаде долара. Притом је у јулу цена криптовалуте накратко порасла на 13 хиљада долара. Према речима Владислава Антонова, управо погоршање трговинског сукоба између САД и Кине средином године је један од главних разлога за раст цена криптовалута. Међутим, већ на јесен односи између две земље су се стабилизовали и зато су криптовалуте појефтиниле.
Криптовалута либра
Прошле године инвеститори су се заинтересовали за иницијативу Фејсбука да покрене сопствену криптовалуту — либра. Оптимизам учесника на тржишту криптовалута такође је накратко поткрепљен изјавама кинеских власти о потреби развијања блокчејн технологије, иако Кина још увек забрањује трансакције криптовалутама.
Ограничавајући фактор за раст цена криптовалута је и глобално регулисање тржишта.
Тако је у јуну Оперативна група за финансијске акције (ФАТФ) у области борбе против прања новца појачала контролу у овој области. Сада на берзи криптовалута земље-чланице Организације морају отворено да предоче једне другима комплетну информацију о својим корисницима. У јуну су сличну меру предузели и у земљама ЕУ.
„Власти многих земаља виде да се у криптовалутама налази велики новац, који се никако не регулише. Због тога се владе труде да предузму контролу над овим финансијским током и да га учине транспарентнијим“, истакао је руководилац аналитичког одсека „А маркетс“ Артјом Дејев.
