Ово је већ пета година како Андрићев институт додељује „Велику награду Иво Андрић“, а награда је у међувремену постала једно од најзначајнијих домаћих књижевних признања — лауреати су у протеклим годинама били Матија Бећковић, Владимир Кецмановић, Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Ју Хуа, Бора Ђорђевић, Горан Петровић и Рајко Петров Ного, преноси „Искра“.
„Још као сасвим млад човек од 20 година, када сам видео то чудо које се са људима дешава на томе месту, на Голом отоку, мислио сам — о овоме неко мора да пише. Чекао сам 30 година да неко заиста нешто озбиљно напише, а писали су обично они људи који су тај логор измислили или изводили, и тако је дошло време када сам рекао себи — ово ћеш морати ти да пишеш, иначе неће нико други. Сео сам и затим написао пет дебелих књига од готово 4.000 страна. После објављивања тих дебелих књига о Голом отоку имао сам много сусрета са Голооточанима, правио сам забелешке о тим разговорима и тада сам се разболео“, испричао је Михаиловић у Андрићграду, говорећи после доделе награде.
„Живимо у веома турбулентним временима, понекад се чини да неумитно клизимо у прошлост и да велика историја прети да се понови. Та дешавања руше давно успостављене везе и истовремено отварају потребу да се те везе поново успостављају. Треба поново градити мостове, понајпре мостове културе. Андрићев роман ’На Дрини ћуприја‘ завршава се сценом рушења моста који је постојао 400 година. Данас, међутим, мост на Дрини поново стоји и служи људима. Вероватно је то судбина сваког моста, да буде рушен, како би нам затим пружио прилику да га поново изградимо“, рекла је после доделе награде руска књижевница Гузељ Јахина, која је, захваљујући Кустурици и Андрићевом институту у Андрићграду, на Дрину стигла са Волге, из Русије, из града Казања, где живи.
Лауреате „Велике награде Иво Андрић“ и госте на свечаности у Андрићевом институту у Андрићграду поздравио је данас и директор ове установе Емир Кустурица.
„Роман ’Кад су цветале тикве‘ Драгослава Михаиловића био је мој први сусрет са идејом шта је то уствари Голи оток, управо на начин како је то примећено у најбољим романима. Ту није била само реч о Голом отоку, него је била реч и о томе како породица, та које се распада успешно, трпи тај период комунистичког насиља. Роман Ју Хуа, односно његово читаво дело, посвећено је трпњи у време Маовог режима. И Душка Ковачевића можемо тако посматрати, само што је он више у сфери комедије. Изузетна ми је част да смо успели да, за разлику од неких других награда које се дају, направимо да језик буде оружје, али да српски језик не буде искључиви повод за ову награду, него да се наши писци укрсте са онима који пишу на кинеском и руском, а ја се надам да ћемо у будућности имати и Французе, рецимо, уз нашу списатељску сцену, која је веома богата“, рекао је Кустурица.
