„Изјаве типа ‘Споразум из Тартуа је на снази’, ‘морамо захтевати одштету’ указују на то да политичке елите ових земаља немају проблема са прошлошћу, већ са будућношћу. Очигледно да је криза то што немају чиме да привуку бирачко тело“, написала је Захарова на својој страници на Фејсбуку.
Раније се естонска председница Керсти Каљулаид заложила за одбијање ревидирања границе између ове балтичке земље и Русије. Она је свој став изнела у говору посвећеном стогодишњици Мировног споразума из Тартуа.
„Морамо такође поштовати међународни консензус да се послератне границе Европе више неће мењати. Супротна реторика ствара непотребну конфузију“, рекла је она.
Председница је додала да, при томе, сматра да је стари споразум и даље на снази.
Руско-естонски мировни споразум
Мировни споразум из Тартуа закључен је 2. фебруара 1920, након борбених дејстава у рату за независност. Према овом документу, совјетска Русија била је прва држава на свету која је признала независност Естоније.
Овим споразумом су Москва и Талин установили линију државне границе. Према споразуму, Естонија је добила део Псковске губерније (тзв. Печорски крај, сада Печорски рејон у Псковској области), територије на десној обали реке Нарова (Нарва), данас територија Лењинградске области. Године 1944. ове земље су враћене у састав РСФСР-а.
Талин и даље сматра овај споразум основним документом који потврђује суверенитет земље и који подсећа на рођење естонске државе и сукцесију данашње Естоније. Русија Споразум из Тартуа сматра историјским документом који нема правну снагу.
Из тог разлога стране још увек нису ратификовале нови споразум о граници. Он је првобитно потписан 2005. године, али је у процесу ратификације Талин у закон једнострано укључио преамбулу која садржи референце на Споразум из Тартуа. Москва је то оценила као могућност да се убудуће исказују територијалне претензије и повукла свој потпис.