„Не могу да вам дам информације о томе шта се може догодити у будућности, али у Сенату је широко распрострањено противљење пројекту ’Северни ток 2‘ због његовог могућег утицаја на енергетску независност неких веома рањивих европских држава“, рекао је сенатор.
Кунс је истакао да је питање увођења конкретних санкција против компанија у зони одговорности извршне власти.
Немачки лист „Ханделсблат“ раније је саопштио, позивајући се на дипломатске кругове у Вашингтону, да би Конгрес САД у фебруару или марту могао да усвоји нови пакет санкција пројекту „Северни ток 2“, који би био усмерен против инвеститора и компанија које добијају гас преко гасовода.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
Пројекат реализује компанија „Норд стрим 2 АГ“, чији је једини власник „Гаспром“. Пројекат суфинансирају и европски партнери „Гаспрома“ — „Шел“, ОМВ, „Анжи“, „Унипер“ и „Винтершал“.
Против реализације гасовода је неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Амерички председник Доналд Трамп потписао је 20. децембра буџет за одбрану за 2020. годину, који, између осталог, предвиђа санкције против гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Сједињене Америчке Државе су захтевале да компаније које полажу цеви гасовода одмах зауставе изградњу. Швајцарска компаније „Олсиз“ практично одмах је објавила обуставу радова на полагању цеви „Северног тока 2“.
