Дрецуна не изненађују провокативне изјаве Куртија, јер је, како каже, реч о политичком екстремисти који на све начине покушава да онемогући дијалог са Београдом.
Новоформирана владајућа коалиција у Приштини на челу с лидером Самоопредељења има ригидну политичку платформу која је, упозорава парламентарац, усмерена ка томе да се подижу нове баријере и стварају нове тензије и да се настави са потпуном обесправљеношћу српског народа на Космету.
Курти покушава да све увуче у слепу улицу
Курти, каже Дрецун, не може да се промени преко ноћи, а због тога што је навикао да се бави политиком на рушилачки начин у наредном периоду може бити чинилац дестабилизације региона. Косовски премијер покушава да све увуче у слепу улицу којом и сам увелико хода, додаје Дрецун, који у том светлу види и најаве увођења обавезног војног рока на Космету.
Косовске безбедносне снаге су увојиле закон о реорганизацији у нешто што би, према речима нашег саговорника, у наредних десетак година требало да личи на формацију која је организована по класичној војној структури.
„Међутим, одмах се поставља питање — зашто је то потребно. Србија је доказала да је опредељена за то да косовски проблем реши на миран и одржив начин, Приштина сигурно неће покушати да ратује са Албанијом, Црном Гором, Македонијом, нити покушати да силом истера снаге Кфора. Ако се таква формација припрема онда она може једино бити уперена против српског народа на Косову или да се припрема за рат са снагама Србије“, упозорава Дрецун.
Два циља Куртијеве најаве обавезног војног рока
Он зато причу о служењу војног рока тумачи као пропаганду, чији је циљ да увери саме косовске Албанце да Курти покушава да заокружи самопроглашену државност Косова.
Будући да ће ту покушати да угура и „неке Србе“ да би дао привид мултиетничности, поставља се питање, како каже Дрецун, шта ће ти Срби да раде ако та формација покуша да угрози безбедност српског народа на КиМ. „Да неће можда да ратују против српског народа“, упитао је Дрецун.
С друге стране, истиче посланик, Курти тиме покушава да створи нови проблем са Београдом и тиме додатно онемогући наставак разговора, чак и да дође до укидања такси.
У нове препреке које Курти налази за обнову дијалога с Београдом Дрецун убраја и најаву тужбе за геноцид који је наводно Србија починила на Космету. Међутим, како напомиње, иако косовски Албанци годинама глуме жртве, не постоје чињенице које би поткрепиле тврдњу о геноциду над њима, док и те како има доказа за злочине које је починила ОВК, чиме се сада бави Специјализовано тужилаштво.
Хоће ли Немац бити нови посредник ЕУ
На питање може ли се, и поред оштрих порука Куртија, очекивати да међународни посредници издејствују наставак дијалога, Дрецун подсећа да је амерички изасланик Ричард Гренел тражио укидање такси на српску робу.
Што се тиче ЕУ, констатује наш саговорник, иако имамо нову гарнитуру у Бриселу, она је доживела пад сопственог ауторитета управо на бриселском процесу јер нису били у стању да натерају једну од страна да реализује шта је договорено. Разлог су, каже, не само разлике у ставовима чланица, већ и то што Немачка, као једна од водећих земаља Уније, има политику неподељене подршке Косову, што везује руке ЕУ.
Коментаришући спекулације да би нови посредник ЕУ могао бити немачки дипломата Кристоф Хојзген, Дрецун подсећа да је високи представник Уније Жозеп Борељ прво рекао да ће лично водити наставак разговора, да би онда најавио да ће именовати изасланика који ће непрестано радити на релацији Београд Приштина.
„То може да се протумачи на начин да Немачка и неке друге чланице ЕУ које чврсто стоје на позицији да је Косово држава желе да парирају блоку држава које не признају Косово, уз које иду и државе које имају нешто блажи став. И ту би требало да буде постигнут неки компромис“, каже Дрецун.
Уколико посредник буде Немац, Дрецун очекује да ће он покушати да спроводи најпре ставове државе из које долази, али се нада да ће Борељ успети да се избори за неки објективнији приступ. Он истиче да Србија свакако неће прихватити наметање неких политичких решења, и да ће се против тога борити политичким путем и на миран начин.
