Вируси су неки од најмањих животних форми на свету – а још увек се не зна да ли су они уопште животни облици, јер не могу живети или се размножавати изван организма домаћина.
Јаравирус, који је добио је име у част Јаре, водене краљице у бразилској митологији, извучен је из вештачког језера званог Пампулха у граду Бело Хоризонте, на југоистоку Бразила.
„Примећено је да је већина познатих амебијских вируса делила многе карактеристике, које су на крају навеле ауторе да их сврстају у заједничке еволуцијске групе“, пишу аутори.
Према истраживачком тиму, налаз наликује другим вирусима, али њихова структура није иста.
„Супротно ономе што се примећује код других изолованих амебијских вируса, јаравирус се не одликује џиновским честицама и сложеним геномом, али истовремено носи важан број претходно неописаних гена.“
Истраживачи су закључили да преко 90 процената гена јаравируса никада раније није описано, што је укратко оно што је познато као „гени сирочићи“.
Шта чини јаравирус
Уколико се не појаве ажурирани протоколи, истраживачи могу само нагађати да је врста можда први изоловани случај непознате групе амебијског вируса или, алтернативно, нека врста џиновског вируса, која је откривена тек у новом миленијуму.
Раније су научници у својим истраживањима упозоравали да растуће температуре могу проузроковати да се древни вируси и бактерије који су биле у тлу пре стотина и хиљада година, избаце из вечног леда и проклијају.
