Даниловградска гимназија позната је по томе што њени ученици перформансима обележавају сваку годишњицу НАТО бомбардовања откад званичног спомена државе на тај догађај нема.
Професор Југослав Благојевић каже да је његов прогон почео с доласком нове директорке у школу, а поклопио се са прогоном ћирилице из црногорског школства, па и из Гимназије у Даниловграду.
Како је професор победио антисрпски систем
Ово је његова прича:
„Све што се дешавало показало је да је директорка Наташа Латковић имала налог од министра просвете Дамира Шеховића да спречи перформансе ученика којима су бранили ћирилицу и обележавали годишњицу НАТО агресије у нашој школи. Сматрала је да сам ја један од главних организатора, ако не и главни организатор тих активности“, прича нам Благојевић.
Покушавајући да се томе одупре, професор је кренуо од бенигног захтева — да се саопштења ученицима и професорима штампају и на ћирилици. Пошто није било разумевања за усмене и писмене захтеве, одлучио је да не дозволи читање саопштења на својим часовима док школа не почне да их штампа и на ћирилици.
„Због тога је уследио дисциплински поступак, са очитом намером да ме удаље из школе. Међутим, следила је одлучна реакција мојих садашњих и бивших ученика, као и грађана Даниловграда, који су стали у моју заштиту, на чему сам им неизмерно захвалан, па је дисциплински поступак окончан мојим кажњавањем са умањењем плате, два месеца по 15 одсто“, каже кажњени професор.
Преокрет на Вишем суду
Међутим, није се мирио с тим да буде кажњен што се бори за оно што му гарантује Устав Црне Горе. Обратио се омбудсману и Просветној инспекцији, која је директорки наложила да је обавезна да поштује равноправност ћириличног писма. Поднео сам и тужбу Основном суду у Даниловграду и тражио поништење одлуке школе о дисциплинском поступку, објашњава Благојевић.
„Судија Нина Радуновић је као прави партијски ДПС-а судија пресудила, чак два пута, прихватајући аргументе директорке, али је судија Вишег суда у Подгорици Верица Секулић доказала да још има часних судија у црногорском правосуђу, које суде по закону, те је донела једину исправну одлуку, прихватајући све моје захтеве из тужбе“.
Ово је коначна судска пресуда на коју више нема жалбе, па је директорка, односно школа, у обавези да плати судске трошкове, односно да омиљеном професору математике у Даниловграду врати новац одузет од плате, са одговарајућом каматом.
Литије могу да утичу
Благојевић не крије задовољство што је одлука Вишег суда у Подгорици дошла управо у овом тренутку. А одлуку Вишег суда сматра изузетно важном, јер ће закључак из овог поступка моћи да се користи у наредним, којих ће, каже, сигурно бити, јер власт прогања све што је српско.
„Ово што сам доживео није ништа у односу на оно што су доживели професори из Никшића пре извесног времена, када је њих 27 остало без посла зато што нису прихватили преименовање српског језика у црногорским школама. Такође се надам да ће протести, односно литије које се сада организују, а које су библијских размера, право чудо божје, довести до неке реакције. Да не могу проћи без последица по досадашњу власт“.
Професор Благојевић недавно је пружио подршку колегиници из Бара, Ради Вишњић, чији су ђаци на часу ликовног цртали штрумпфове на тробојци, јер сматра да је још једна жртва режима из Подгорице.
