Ледени прстенови на површини језера Бајкал узроковани су вртлозима испод ледене коре, открила је нова студија објављена у часопису који се бави проучавањем вода. Студија се бавила формацијама од којих неке имају и до 7 километара у пречнику и чак су видљиве из свемира.
#BEST #PHOTO
— Cherie (@sweetrhythms) February 1, 2020
A crack in the ice ...
Lake Baikal
Siberia, Russia
Pic via @Britanniacomms pic.twitter.com/7Zoxf82fd8
Да бисмо дошли до закључка, заједнички међународни тим истраживача из Француске, Русије и Монголије путовао је до језера током две године, 2016. и 2017, како би избушио рупе у леду и пустио сензоре у воду испод коре.
Чини се да језеро, највећи извор слатке воде у свету, има доста топлих вртлога који теку у смеру казаљке на сату под ледом.
Међутим, средиште вртлога обично има најслабије струје, што објашњава зашто центри ових прстенова и даље задржавају изузетно густ лед.
Његова дебљина већ дуго омогућава људима да редовно иду преко језера, рекао је главни истраживач Алексеј Курајев, доцент из Лабораторија за студије просторне геофизике и океанографије на Федералном универзитету у Тулузу.
Lake Baikal in Russia contains more water than all the North American Great Lakes combined.#Omniphysics #SaturdayMotivation #Russia #LakeBaikal pic.twitter.com/FfJBvTs2dr
— OmniPhysics (@PhysicsOmni) February 8, 2020
Сами прстенови емитују одређене звуке на нивоу земље због прекривања ледом. Међутим, они би могли бити веома опасни. У стању су да повуку читаве комбије, чак и мање камионе, и буквално их „сахране“ испод ледене коре.
„То је веома дугачко језеро, и ако желите да идете с једне на другу страну, треба да пређете 400 километара у једном смеру, а затим 400 километара до друге обале. „Али пут преко леда има само око 40 километара, тако да је избор јасан“, рекао је Курајев за „Лајв сајенс“.
Сензори су мерили температуру воде у вртлозима, и она је 1 до 2 степена Целзијуса топлија од околне воде, док су сами вртлози познати по облику сочива – нешто што ретко јавља се у језерима, али је често у океанима.
Према Курајеву, језеро Бајкал није једина локација која има такве ледене прстенове: оближње језеро Ховсгол у Монголији и језеро Телетско у Русији, такође их имају.
Коурајев и његове колеге, Дружина ледених прстенова, како се у шали називају, написали су брошуре, одржали презентације и обавестили руску Службу националног парка и Министарство за ванредне ситуације о својим налазима.
Истраживачи такође ажурирају своју веб-страницу са сателитским сликама нових локација са леденим прстеном.
Научници су се дуго трудили да утврде како су ледени прстенови настали. Према једној од најраспрострањенијих теорија, мехурићи метана са дна језера били су одговорни за појаву ових прстенова. Али Курајевљев тим је одбацио ту идеју, истичући да неки од ових ледених прстенова потичу из плитких тачака језера, у областима у којима није позната емисија гасова.
