00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

„Обуздавање Русије“ коштаће Трампа 700 милиона долара

© AP Photo / Evan VucciДоналд Трам
Доналд Трам - Sputnik Србија
Пратите нас
Обуздавање Русије је важан део Трамповог предизборног програма, чиме он жели да уништи позиције демократа, који га стално оптужују за сарадњу са Москвом и за занемаривање америчких позиција у међународним односима, па је предлог буџета од 700 милиона долара за обуздавање Русије логичан корак, сматрају руски експерти.

„То што Трамп ради је безусловно део његове предизборне кампање, јер се после неуспелог импичмента осећа самоуверено и не жели само да сачува своје бирачко тело – око 49 одсто подршке – већ и да подели бирачко тело демократа, као и противника који се залажу за доминацију САД, али и супарника унутар Републиканске партије, као што је Мит Ромни. Њему је потребно да консолидује подршку републиканаца, како би у августу биo безусловни фаворит ове партије“, рекао је Александар Кубишкин, професор на Kатедри за америчка истраживања Санктпетербуршког универзитета.

700 милиона за обзудавање Русије и 24 против руске пропаганде

Бела кућа изнела је предлог буџета за 2021. годину који предвиђа суму од 700 милиона долара за „обуздавање Русије“ и додатних 24 милиона долара за борбу са руском пропагандом. У документу се наводи да је новац, усмерен на борбу против руског утицаја, а кроз подршку америчким савезницима, предвиђен за помоћ Европи, Евроазији и Централној Азији како би се унапредила општа сигурност и заштитио територијални интегритет америчких савезника. У приоритетне земље спадају оне које се налазе на „линији фронта“, а то су Украјина, Грузија, Естонија, Летонија, Литванија, а за њих је предвиђено око 170 милиона долара војне помоћи. 

Украјина би могла, уколико предлог буџета буде усвојен, да буде највећи победник, јер је за њу предвиђена финансијска помоћ од 319,9 милиона долара. Од тога око 6 милиона долара је предвиђено за програме у оквиру здравства, 25 милиона долара директне помоћи, за економски развој Украјине је предвиђено око 145 милиона, а за војну помоћ око 115 милиона.

Експерт сматра да је  реч о продужетку старе политике стварања тензија према Русији, покушају њеног обуздавања кроз војну помоћ европским савезницима, али и јачању позиција НАТО-а у региону кроз јачање војних потенцијала, као и коришћење одређених предности разрушеног међународног безбедносног система.

„То означава јачање тензија у источној Европи на границама са Русијом, подршку Пољске, као једног од главних партнера САД. То неће довести ни до чега доброг. Ово је пре свега усмерено на одређене тачке Споразума о ракетама средњег и мањег домета, из којих су САД изашле, ограничење нових видова оружја, ограничење руског утицаја у калињинградској области и у западним рејонима“, рекао је експерт.

Забринутост која много кошта

Када је реч о новцу за борбу против руске пропаганде, према овом документу он треба да буде додељен центру „Глобал ингејџмент“, који је основан 2016. године управо са тим циљем. Центар је наредне године био обухваћен фискалним Законом о националној одбрани, којим се одређује буџет и дефинишу трошкови америчког Министарства одбране.

„Вашингтон пост“ и „Интернешенел бизнис тајмс“ су раније писали да се у америчком друштву након избора 2016. године појавила забринутост због наводне руске државне пропаганде која је утицала на резултате избора. Због тога је амерички Конгрес предузео акције за заштиту националне безбедности кроз промену законодавства које би омогућило праћење пропаганде која долази од спољних претњи. Законодавци су одобрили мере у складу са Законом о националној одбрани који је омогућио Стејт департменту да предузме мере против стране пропаганде. Тада је, убрзо након завршетка председничких избора, према овом закону одобрена сума у висини од 160 милиона долара за период од две године.

Кубишкин сматра да ће америчка средства бити пре свега усмерена на психолошка и пропагандна дејства путем медија и друштвених мрежа.

„То ће бити усмерено на јачање активности разних фондова, невладиних организација и пропаганду преко телевизије и друштвених мрежа. Могућности за утицај има много, а и људи који ће радити за Американце, нарочито у источној Европи. Након догађаја са Великом Британијом, јављају се финансијски проблеми и целокупна ситуација је неизвесна“, објашњава експерт.

Велика игра – САД, Русија, Кина

Поред изборне кампање, према мишљењу Кубишкина, Трамп наставља своју велику игру према Русији и Кини, али му не иде све од руке.

„Никакви елементи обуздавање Русије, никакве финансијске санкције неће имати успеха. Русија се већ адаптирала на те околности, па чак и има користи. Без обзира на све тензије, Русија је други по величини извозник нафте на америчко тржиште, у чему је претекла и Мексико и искористила санкције против Венецуеле и Ирана“, рекао је експерт.

У САД Конгрес усваја самостално буџет, тако да је могуће да овај предлог америчког председника не буде усвојен. Експерти сматрају да ће Конгрес највероватније усвојити привремени буџет и да ће тек након председничких избора започети нове преговоре о буџету. Експерти не искључују могућност да овај предлог буџета буде усвојен, јер Конгрес може да опструира Трампа, али његова реторика о томе да Америка треба опет да буде велика смањује несугласице и раздор између демократа и републиканаца око питања спољне политике.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала