У јеку глобалног загревања, америчка свемирска агенција НАСА спровела је истраживање које показује да је људски фактор највероватније одговоран за климатске промене које проживљавамо тренутно и које ће наставити да се погоршавају. Како открива НАСА — ниво угљен-диоксида повећао се за 45 одсто за последњих двеста педесет година.
С обзиром на очигледно загађење животне средине, један покрет сматра да се решење крије у изумирању људске врсте. Лес Најт је учитељ из САД и оснивач „Добровољног покрета за изумирање људи“. Припадници овог покрета себе не описују као мизантропе са морбидним погледом на свет, већ као појединце забринуте за будућност свих бића, укључујући и човека, као и саме планете Земље. Њихов је мото „Живи дуго, па изумри“, преноси „Кликс“.
Тихо и спорадично изумирање
Најт је покрет основао током 70-их година прошлог века. У његовом називу додао је придев „добровољни“, јер су људи у почетку погрешно мислили да заговара масовно самоубиство. Заправо, порука коју Најт покушава да пошаље човечанству јесте да не би требало да се размножавамо. Да је чврсти поборник својих идеала, говори и чињеница да се као 25-годишњак подвргао вазектомији, односно везивању семевода. Због тога никада није имао децу и тврди да се никада није покајао.
Он објашњава да је у току шесто масовно истребљење врста наше планете, а да смо ми узрок. Иако више не можемо да спречимо биолошку катастрофу коју смо изазвали, он верује да ћемо дати прилику планети да се опорави тим пре ако изумремо као врста.
„Биће потребно три до 10 милиона година да се природа опорави од наше присутности, што је запањујуће, ако се узме у обзир колико кратко постојимо“, каже Најт, додајући да би екосистему помогло када би се број људи смањивао, уместо што нас је годишње 80 милиона више.
За 80 година, број људи могао би да се удвостручи
Најт је још пре 50 година увидео какво разарање човечанство проузрокује природи. Порив за оснивањем свог покрета види у бризи за будућност најмлађих нараштаја.
„Када чујем да се родила беба или видим новорођенче, истински се забринем за његову будућност. Једноставно не видим како ће екосистем наше планете бити погодан за живот, узевши у обзир како се односимо према природи“, признаје Најт.
Он, заправо, сматра да би људи неразмножавањем помогли и себи, а не само природи.
„Температуре расту, као и ниво мора, што сада можда не звучи страшно, али биће страшно када почну да одумиру усеви“, објашњава он.
Према предвиђањима Уједињених нација, ако просечна породица буде имала више од половине тренутног потомства, до 2100. године ће на планети живети око 16,5 милијарди људи. Штавише, у многим друштвима данас се подстиче наталитет политиком панике од „беле куге“ или из других разлога који су најчешће у вези са религијом и традицијом.
