Не само на Балкану, где ових дана из Енергетске заједнице поново указују да земље бивше Југославије треба да затворе већи број термоелектрана које троше угаљ.
Очекује се да ће глобална потражња за угљем остати стабилна до 2024. године, док раст у Азији надокнађује слабију потражњу Европе и Сједињених Држава, саопштила је недавно Међународна агенција за енергију (ИЕА).
Извештај ИЕА објављен је након што су преговарачи из више од 190 земаља настојали да у Мадриду на самиту о клими утврде правила за испуњење Париског климатског споразума из 2015. године, који захтева напуштање угља до 2050. године, пише Ројтерс.
За енергетску безбедност троши се све више угља
„Упркос расту потрошње горива с ниским уделом угљендиоксида у последњим деценијама, стварност је да угаљ остаје главно гориво на глобалним енергетским тржиштима. Свет данас троши 65 одсто више угља него 2000. године“, наводи се у извештају, уз напомену да се очекује да ће се светска потражња за угљем повећавати годишњом стопом раста од 0,5 одсто, и достићи 5,624 милиона тона 2024. године, саопштила је ИЕА.
Пад потрошње у Европи и Сједињеним Државама због гашења електрана на угаљ у Европи и пораста употребе гаса у САД, надокнадиће се растом потрошње угља бројних брзорастућих азијских економија, закључак је у извештају.
„На Западном Балкану постоји шеснаест термоелектрана које немају одговарајуће филтере и производе више емисија сумпор диоксида и азотног оксида него више од 250 постојећих у целој Европи“, упозорио је ових дана у Сарајеву Јанез Копач, председник Секретаријата Енергетске заједнице Југоисточне Европе.
Србија је једна од ових земаља. Осим што је већ започела са модернизацијом постојећих термоелектрана и уградњом постројења које ће смањити загађења из термоблокова, Србија, међутим, планира и градњу нових капацитета.
Ово не треба да чуди, зато што без електричне енергије произведене у постојећим термоелектранама Србија сада не би могла да обезбеди довољно струје за подмиривање потреба потрошача у земљи.
Електропривреда Србије, у зависности од хидрологије, чак две трећине струје произведе у термоелектранама које сагоревају угаљ са површинских копова лигнита у „Костолцу“ и „Колубари“. При томе, од угља из Рударског басена „Колубара“ произведе се 52 одсто укупне електричне енергије у Србији, а залихе угља у „Колубари“ су минимум 2,1 милијарди тона.
Граде се нове термоелектране
Залихе угља један су од предуслова да се, како је најављено, највероватније већ ове године отпочне са изградњом ТЕ „Колубара Б“ у Каленићу, чији ће блок бити са инсталисаном снагом од 350 МВ.
У ЕПС-у, према речима Милорада Грчића, в.д. директора овог јавног предузећа, планирају да Термоелектрану „Колубара А“ у Великим Црљенима „не скидају са мреже“, док се не изгради нова у Каленићу.
„Изградња ТЕ ’Колубара Б‘ у Каленићу је исплатива и заједно са пројектима новог блока ТЕ ’Костолац Б3‘ и ветроелектране у Костолцу осигураће енергетску стабилност државе. Имамо доказану исплативост изградње ТЕ ’Колубара Б‘ са блоком снаге 350 МВ у Каленићу“, рекао је Грчић на представљању Техноекономске анализе о завршетку тог пројекта крајем прошле године.
Реч је, иначе, о пројекту који је започет сад већ давне 1984. године, али је прекинут током деведесетих година прошлог века.
ЕПС стиче сигурност за наредних 50 година
„Овим инвестицијама ЕПС стиче сигурност да у наредних 50 година можемо да кажемо свим инвеститорима, домаћим и страним компанијама, да су добродошли у Србију и да имамо сигурну производњу електричне енергије. У будућности планирамо да будемо озбиљни извозници електричне енергије. То је оно што у политичком, социјалном и геополитичком смислу даје висок ниво сигурности земљи као што је Србија“, истакао је тада Грчић, најављујући да ће у градњи ТЕ „Колубара Б“ учествовати око 1.000 људи, с тим што ће максимално бити ангажоване домаће компаније, а потом ће у њој радити око 220 запослених.
Не гради само Србија термоелектране. И у Босни и Херцеговини тамошња електропривреда гради још једну — „Блок 7“ у Термоелектрани „Тузла“. Наиме, нови „Блок 7“ треба да осигура стабилно и поуздано снабдевање електричном енергијом Федерације БиХ, јер ће заменити постојеће дотрајале капацитете (блокове 3, 4 и 5 у ТЕ „Тузла“) новим и поузданијим постројењем, обезбедити дугорочно снабдевање топлотном енергијом околних градова и континуитет производње угља у рудницима „Крека“, „Бановићи“ и „Ђурђевик“.
Али нову термоелектрану гради и Немачка, земља која је најавила обустављање производње угља у земљи до 2038. године. Немачки „Унипер“ гради термоелектрану на угаљ „Дателн 4“, инсталисане снаге 1.052 МВ, која ће користити увозни угаљ. Пројекат је вредан 1,5 милијарди евра, а упркос најмодернијој технологији биће међу 10 највећих емитера угљен диоксида у Немачкој, пише Билтен АЕРС-а.
Ова немачка термоелектрана је, додуше, једина која се гради у западноевропским земљама, али биће три пута већа од ТЕ „Колубара Б“. Очигледно је да Србија и БиХ нису усамљене — и Немачка своју енергетску безбедност, ипак, још заснива на производњи струје из угља.
